Nemački mediji saznaju da se uprkos muku iz bankrotirane Grčke, u Ministarstvu finansija Nemačke sprovodi procedura regrutovanja finansijskih stručnjaka „specijalizovanih za poslove restrukturiranja u Trećem svetu“, koji bi se pomenutim poslom uputili u Grčku.

Jer, „u međuvremenu su u Berlinu i na drugim mestima spoznali da država sa kojom su mesecima pregovarali u stvari uopšte ne postoji. Grčka doduše ima mnogo državnih službenika, ali nema upravu u modernom smislu“, kratko i jasno zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

Nemačka ponuda zasniva se, sem na ljutitim izjavama predstavnika takozvane Trojke (EK, MMF i ECB), i na analizi stanja grčke javne uprave koju je prošle godine na svom sajtu objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a razglasili je svi evropski mediji. Prema ovoj opširnoj analizi rezimiranoj u osam tačaka, koje obuhvataju osnovne slabosti, potrebne reforme i prve korake, grčka državna uprava ima sve karakteristike državnih uprava zemalja u razvoju, a ne zemlje koja pripada elitnom evropskom klubu.

Kad su institucije u pitanju, od ove analize se Grčka tako i tretira - kao zemlja u razvoju. Prema analizi OECD, grčka državna uprava nije jedinstvena celina, vlada ne drži konce u svojim rukama, ministarstva ne sarađuju ni između sebe ni unutar sebe. Baza podataka na temelju kojih se odluke donose ili ne postoji ili se postojeće informacije nerado dele među različitim resorima. U Grčkoj se „gaji kultura favorizovanja puke proizvodnje zakona umesto rezultata“, administraciji zapletenoj u mrežu komplikovanih propisa strana je svaka kreativnost, Eurobarometar je utvrdio da 98 odsto Grka, što je najviši procenat u EU, smatra da je korupcija glavni problem zemlje, a prema indeksu korupcije, koji svake godine pravi Transparensi internešenel, Grčka je na 80. mestu, između Kolumbije i Perua, od država EU od nje je gore plasirana samo Bugarska.

Nemačka ponuda predstavlja svojevrsni popravni ispit za vrlo stare pokušaje Berlina da institucionalno uredi Grčku. Kad je država 1830. stekla nezavisnost od Osmanske imperije, evropski saveznici su joj na poklon za suverena poslali 17-godišnjeg bavarskog princa Ota sa 2000 državnih službenika, koji je trebalo da oforme vladu i urede poreski sistem. Oni su u Grčku stigli praktično bez para. Provizorna grčka vlada već se zadužila pre sticanja nezavisnosti, ali i taj kredit i garancije u vrednosti od 60 miliona franaka obećane Otu, najvećim delom su pojeli honorari i provizije pre nego što su stigli u Grčku. „Narod čiji su heroji živeli u planinama i sa strahopoštovanjem nazivani lopovima“, kako ovu istoriju opisuju nemački mediji, ne samo da se nije dao oporezovati nego je 1843. naterao celokupnu uvezenu nemačku birokratiju na povlačenje, a 1862. se digao na ustanak da otera i samog Ota sa suprugom. Grci i Nemci ovu epizodu nisu samo jednom jedni drugima nabijali na nos tokom aktuelne krize.

Grčka je članica EU postala 1981. Nema odgovora na pitanje: kako je moguće da njene institucionalne slabosti ne samo da nisu primećene tokom procedure primanja u članstvo, nego nisu u tom tridesetogodišnjem periodu ni otklonjene brojnim strukturnim programima finansiranim iz Brisela, sumom od preko 130 milijardi sadašnjih evra, kako glase računice na koje se pozivaju nemački mediji?