Pad prometa

Za 11 meseci 2010. godine promet na Beogradskoj berzi iznosio je 26,1 milijardu dinara, što je pad u odnosu na prošlogodišnje ukupno trgovanje od 36,2 milijardi, izjavio je Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti. To je gotovo za trećinu manji promet u odnosu na 2009. i dva i po puta manje u odnosu na 2008. kada se na srpskoj berzi trgovalo za 66,1 milion evra. Štimac je rekao da je, s druge strane, broj transakcija nekoliko puta uvećan, sa prošlogodišnjih 107.000 na oko pola miliona transakcija u 2010. „Podaci upućuju da je aktivnost na tržištu veća, veći broj transakcija znači veću aktivnost“, odgovorio je Štimac na pitanje novinara da li je glavni uzrok skoka broja transakcija izlazak NIS-a na berzu, a ne zaista „razigravanje“ tržišta. Štimac je dodao i da već četvrtu godinu zaredom opada broj brokerskih društava na srpskom tržištu kapitala. Od prošle godine ugašeno je deset brokerskih kuća tako da se ova godina završava sa aktivnih njih 51, dok su 2007. radile 74 brokerske kuće.

Ponuda za akcije NIS-a

Komisija za hartije od vrednosti najkasnije do kraja februara 2011. očekuje Gaspromnjeftovu ponudu za preuzimanje akcija NIS-a po ceni od 4,8 evra po deonici. Građani koji imaju ove akcije mogu da ponudu prihvate ili ne, a za tu odluku imaće najmanje 21, a najviše 45 dana, koliko će trajati ponuda, izjavio je član Komisije Đorđe Jovanović. On je objasnio da na ponudu mogu sačekati i oni građani koji su već dali naloge za prodaju deonica NIS-a na berzi, ali oni još nisu realizovani. “Svi koji su deponovali akcije, a one nisu prodate, mogu da povuku naloge”, kaže Jovanović. Novac za njih će biti isplaćen po završetku ponude. O tome kad će Gaspromnjeft objaviti ponudu odlučiće sama kompanija, a u Komisiji su istakli da nemaju najavu o konkretnom datumu. Oni naglašavaju i da u toku trajanja ponude akcionar može da se predomisli i da svoje akcije povuče sa računa. Davanje naloga za deponovanje akcija za prodaju u ponudi za preuzimanje je besplatno na šalterima PTT Srbija. Do druge polovine decembra, rekao je Jovanović, trgovano je sa oko 3,3 miliona akcija NIS-a, što je oko dva odsto ukupne emisije.

Emisija RBV akcija

Razvojna banka Vojvodine, bivša Metals banka, emitovaće obične i prioritetne akcije bez javne ponude unapred poznatom kupcu radi povećanja kapitala, objavljeno je u izveštaju sa održane Skupštine akcionara, koja je podržala dokapitalizaciju od blizu dve milijarde dinara na zasedanju 2. decembra. Kako je objavljeno, banka će emitovati 54.000 običnih akcija nominalne vrednosti 5.500 dinara u ukupnom obimu od 297 miliona dinara i 309.636 preferencijalnih zamenljivih akcija iste nominalne vrednosti, te ukupnog obima od 1,7 milijardi dinara. Kupac ovih hartija, kako se navodi, je Fond za razvoj Autonomne Pokrajine Vojvodine. Prioritetne akcije moći će da se konvertuju u obične od 1. januara 2012, dok će nositi dividendu od dva odsto na nominalu do momenta konverzije. Kako navodi brokerska kuća Sinteza Invest Group, prvobitnim predlogom planirano je da se emituje 363.636 komada običnih akcija po emisionoj ceni od 5.500 dinara (35,4 odsto akcija na postojeći broj), što znači, kako se navodi, da je odluka “blaža verzija naklonjena manjinskim akcionarima”. Nakon dokapitalizacije, kapital RBV (računajući i obične i prioritetne akcije) iznosiće 7,65 milijardi dinara. To je drugo veliko povećanje kapitala ove bankarske ustanove, nakon što je sredinom 2009. emitovano 688.100 akcija, kad je banka poslovala pod prinudnom upravom NBS-a posle velike krize likvidnosti i objavljenog gubitka od 5,1 milijardu dinara u 2008. U faktičkoj nacionalizaciji tadašnje Metals banke, Izvršno veće AP Vojvodine je kupilo 636.000 akcija (92,4 odsto emisije), a DDOR 52.100 komada (7,6 odsto emisije) po ceni od 5.500 dinara.

Jačanje kapitala

Ministarka finansija Diana Dragutinović potpisala je 14. decembra, u ime Vlade Republike Srbije, sa Međunarodnom finansijskom korporacijom (IFC) i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) ugovor o dokapitalizaciji Čačanske banke, u iznosu od oko osam miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija. To je direktna strana investicija, kojom će biti povećan kapital banke i koja će omogućiti stabilno poslovanje i rast Čačanske banke, navedeno je u saopštenju. Dokapitalizacija Čačanske banke izvršiće se putem zatvorene emisije običnih akcija sa pravom upravljanja. Republika Srbija ima mogućnost da u naredne dve godine izvrši dokapitalizaciju banke i zadrži postojeće učešće u kapitalu, navedeno je u saopštenju, u kojem se precizira da “Republika Srbija, kao pojedinačno najveći akcionar banke, želi da očuva i poveća tržišnu vrednost banke” i da će “u saradnji sa ovim profesionalnim investitorima upravljati bankom u skladu sa najboljom međunarodnom praksom”. Dokapitalizacija Čačanske banke je predviđena Strategijom upravljanja akcijama banaka u vlasništvu Republike Srbije za period od 2009. do 2012. koju je Vlada usvojila u maju 2009. Čačanska banka je domaća banka u čijem kapitalu Republika Srbija učestvuje sa 38,8 odsto, dok je učešće EBRD, drugog najvećeg akcionara, 25 odsto. Ukupna bilansna aktiva Čačanske banke iznosi 267,3 miliona evra, što predstavlja 1,2 odsto tržišnog učešća. Depoziti banke iznose 132,9 miliona evra, što predstavlja 1,02 odsto tržišnog učešća, dok je ukupni kapital banke 37,8 miliona evra, uz učešće na tržištu od 0,83 odsto.

Uspela dokapitalizacija

Uprkos tome što je cena na berzi bila značajno niža nego što su bili uslovi iz prodaje nove emisije akcija, koju je u novembra raspisala beogradska Jubmes banka, dokapitalizacija je uspela sredinom decembra prodajom 56 odsto akcija iz predviđene emisije. Na predlog uprave, skupština akcionara Jubmes banke usvojila je dokapitalizaciju u visini od 30.000 komada običnih akcija (12,9 odsto na postojeći broj) po ceni od 18.000 dinara (pravo preče kupovine) i 20.000 dinara (za sve druge zainteresovane investitore). Ukupno je prodato 16.836 akcija, a među kupcima su uglavnom bila pravna lica koja duži period sarađuju sa ovom bankarskom ustanovom. Najveći kupac akcija iz nove emisije bio je šabački koncern Farmakom koji je kupio gotovo 44 odsto realizovanih akcija, dok su ostali veći kupci bili Beohemija, Hidrotehnika-Hidroenergetika, Banini Trade i drugi.

Odložena prodaja

Sredinom decembra usledilo je još jedno pomeranje rokova nakon što je Agencija za privatizaciju ranije već produžila rok za prodaju imovine Ikarbusa za jedan dan. Kako piše dnevni list Politika, prodajna dokumentacija beogradskog proizvođača autobusa biće dostupna do 19. januara 2011, dok je krajnji rok za podnošenje pisanih zahteva za kupovinu 27. januar. Održavanje javne aukcije, ukoliko bude učesnika koji su položili depozit od 70.000 evra, predviđeno je za 4. februar. Tokom novembra skupština akcionara ove zemunske kompanije donela je odluku o usvajanju programa restrukturiranja, kao i odluku o odobravanju zaključenja ugovora o punomoćju sa Agencijom za privatizaciju. Ranije tokom septembra, Ministarstvo ekonomije Srbije je saopštilo da će holandski proizvođač autobusa VDL biti partner Ikarbusa nakon što je raskinut kupoprodajni ugovor sa ruskim partnerom te upravljanje zemunske kompanije prešlo u ruke Agencije za privatizaciju. Ovo državno telo u zemunskom proizvođaču autobusa ima vlasnički udeo od 49,4 odsto dok su najveći manjinski akcionari kompanije SEE Capital Group i Delta Generali osiguranje koji su akcije sticali na Beogradskoj berzi.

Tigar ostaje „prajm“

Komisija za listing i kotaciju Beogradske berze konstatovala je početkom decembra da je pirotsko preduzeće Tigar ispunilo traženi nivo tržišne likvidnosti, što znači da ostaje na A listingu srpskog tržišta kapitala. Tigru je 5. novembra dat rok od mesec dana da ispuni nivo tržišne likvidnosti akcija izdavaoca primljenih na Prajm market Berze. Utvrđeno je da je u periodu između 7. juna i 6. decembra ove godine prosečna dnevna vrednost prometa u trgovini Tigrovim akcijama bila 505.952 dinara, dok je prosečan broj transakcija bio 5,5 dnevno. Pravilnikom o listingu utvrđeno je da prosečan dnevni promet u trgovini akcijama sa A listinga ne sme da bude manji od 500.000 dinara uz najmanje pet transakcija dnevno u proseku i to tokom šest meseci koji prethode roku utvrđenom za obezbeđenje ispunjenosti uslova. Komisija za listing bi, da Tigar nije uspeo da obezbedi traženu likvidnost, akcije te pirotske kompanije uputila sa A na listing B, odnosno Standard market.