Posledice nove odluke NBS-a o obaveznoj rezervi
Krediti će poskupeti, ako ih uopšte bude
Autor: Olivera Bojić, Snežana Krivokapić
Foto: Branislav Ješić
Novim načinom obračuna obavezne devizne rezerve, banke će ostati „kraće“ za nekoliko stotina miliona evra. Za toliko će biti smanjena ponuda kredita privredi i građanima, a s druge strane to neće uticati na zauzdavanje inflacije, niti će povećati upotrebu dinara
Taman kad je bankama u Srbiji trebalo da bude vraćena značajna suma deviza i dinara, na osnovu odluke NBS-a iz marta 2010. da stopa obavezne devizne rezerve postepeno bude smanjena sa tadašnjih 40 i 45 na 25 odsto, Centralna banka je preko noći odlučila da izneveri dogovor i u januaru je obaveznu rezervu na depozite koji su oročeni na rok kraći od dve godine povećala na 30 procenata.
Nimalo džentlmenski, tvrde bankari i naglašavaju da se osećaju prevareno ne samo zbog toga što su računali na tu dodatnu likvidnost, već i što su o promeni stava NBS-a obavešteni tek posle Nove godine. Zato će sad morati da menjaju i poslovne planove za ovu godinu jer su oni bazirani na očekivanju da će im NBS u februaru, martu i aprilu, u skladu sa starom odlukom, u tri rate vratiti značajne sume novca.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: