Nemiri u Tunisu
Jasmini zaliveni krvlju
Autor: Božidar Nikolić
Revoluciji nazvanoj po tuniskom nacionalnom cvetu nisu bili potrebni lideri da bi se okupili demonstranti ili organizovale demonstracije. Umesto toga, revolt je dobijao na snazi stalnim dotokom anonimnih poruka, ažuriranih na Twitteru i Facebooku
Svaka revolucija je nemoguća sve dok ne postane neizbežna, rekao je jednom Lav Trocki.
Ta transformacija odigrala se „za tren oka“ u Tunisu 14. januara, pošto je autoritarni predsednik zemlje Zin el Abidin Ben Ali napustio zemlju pred demonstrantima koji su danima ranije zahtevali radna mesta i demokratiju i nisu ustuknuli pred represijom.
Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.Objavi:
Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: