emg home
RSS
Ekonom:east magazin

Ekonom:east magazin, Broj 558, 27. januar 2011.

Srbija na putu ka Briselu

Umesto SRP-a potrebna "električna kosačica"

Autor: Dr Vladimir Krulj

Sa ovako glomaznom i neefikasnom državnom administracijom Srbija sigurno ne može u Evropsku uniju. Primer Hrvatske, pak, jasno pokazuje kakav nivo borbe protiv korupcije traži EU. Slučajevi bivšeg premijera Ive Sanadera, kao i nekadašnjeg potpredsednika Vlade Polančeca govore da u borbi protiv korupcije ne može biti nedodirljivih, i dok se takav antikorupcijski mehanizam ne uspostavi, ne može se računati na članstvo u EU

Najava najviših zvaničnika Srbije da će ubrzanje procesa evropskih integracija biti jedan od ključnih spoljnopolitičkih ciljeva zemlje u ovoj godini, kao i podrška Mađarske, novog predsedavajućeg Evropske unije, daje nadu da će se u 2011. dogoditi „korak od sedam milja“ i da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u EU.

Taj čin može da znači puno, ali i ne mora. Setimo se primera Makedonije. Međutim, za vlasti u Srbiji status kandidata za članstvo bi bio ne samo priznanje, već i velika obaveza. Čini se da je našim vlastima stalo da taj postupak ubrzaju, bar prema intenzitetu aktivnosti na spremanju odgovora na upitnik Evropske komisije o statusu kandidata.


Da biste pročitali besplatan članak, dovoljno je da imate otvoren osnovni nalog na EMG

Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.

Korisničko ime: Šifra: Zapamti me

Zaboravljena šifra?


Objavi:

Del.icio.us
Digg
My Web
Facebook
Newsvine

Unestite tekst komentara:

15. februar 2011. 15:08:53

| Ime

0

Svakako da je SRP pohvalna akcija, ali i ja takodje smatram da nije dovoljna, i da ce pre zavrsiti kao jos jedna marketinska akcija, a ne kao jedan ozbiljan poduhvat na sredjivanju drzavne uprave.
Mislim da je potreban jedan sveobuhvatan pristup sredjivanju drzavne administracije, kako u pogledu donosenja odgovarajucih zakona i podzakonskih akata, tako i u pogledu njihove PUNE I ISPRAVNE PRIMENE. Naime, svedoci smo da su se sve vladajuce garniture u prethodnim godinama hvalile velikim brojem donetih zakona za vreme dok su imali vecinu u skupstini R. Srbije. Strucnjaci iz oblasti koje su regulisali ti zakoni su nekad hvalili a nekad kudili te zakone. Ja nisam dovoljno strucan da o njima raspravljam, ali mislim da ako se i najgori zakon ispravno primenjuje on ce dati pozitivne rezultate, i obrnuto.
Prema tome, mislim da je u nasoj zemlji osnovni problem u izostanku pune primene tih zakona. Sta pod tim podrazumevam? U nasoj zemlji, zakon uglavnom ostaje mrtvo slovo na papiru. Drzavni organi vrlo cesto ne primecuju krsenje zakona i to ne sankcionisu, sto za posledicu ima da se niko zakona i ne pridrzava. Sudski procesi traju predugo, sto vise odgovara optuzenoj ,a ne ostecenoj strani. Sve u svemu, ovde su duznici zasticeni, a ne poverioci, pa je i jasno sto nema investicija, jer investitori nisu pravno sigurni. Takodje, administrativne procedure su nejasne i slozene, pa kada neko zeli nesto da ulozi on se susretne sa hrpom dokumenata koje treba da prilozi od raznih agencija, komisija i drugih organa uz dodatne troskove.
Ovakvo stanje u drzavi je ocito na svakom koraku. Ono sto bih ja rekao je da je korupcija drzavnih organa i uzrok i posledica ovakvog stanja. Naime, neke zainteresovane strane teze da ostvare uticaj na drzavne organe (i ostvaruju ga), na taj nacin da se donose zakonski akti, uredbe i resenja koja idu njima u prilog, odnosno koje direktno pomaze njihovo poslovanje. Mislim da je ovo glavni uzrok donosenja nakaradnih propisa, odugovlacenja u donosenju potrebnih zakona, uspostavljanje nekih zamrsenih procedura, a sve u cilju da se nekome pomogne u poslovanju i drugi sprece da mu postanu konkurencija. Ovako korupcija drzavnih organa postaje uzrok loseg stanja u zakonodavstvu. A posledicno takvo stanje u zakonodavstvu dovodi i do daljeg sirenje korupcije, jer svako ko zeli da nesto uradi mora malo da "podmaze" sluzbenike kako bi potrebne dozvole dobio na vreme, a ne da ceka u nedogled dok mu njegova dokumenta stoje na necijem stolu dok vreme neumitno tece.
Sto se tice drzavnih sluzbenika, i ja se slazem da oni treba da budu osposobljeni da strucno i efikasno odgovore potrebama gradjana. Ali, da li se to moze ocekivati od ljudi koje su stranke postavile? Prvo da li su oni najbolji ljudi koji se mogu naci za ove poslove? Drugo, da li ce se oni truditi da rade u najboljem interesu gradjana ili u najboljem interesu ljudi koji su ih doveli i postavili na ta mesta? Mislim da je kod ovih ljudi pitanje motivacije, a ne pitanje strucne i tehnicke osposobljenosti.
Sve u svemu, glavno pitanje je politicka volja. Ako bude postojala politicka volja da se donesu najbolja zakonska resenja u interesu cele drzave, da se propisi i procedure pojednostave i postanu jasne i nedvosmislene onda ce takvo stanje proizvesti i to da ce manje biti korupcije. Niko nece da placa za nesto sto moze da dobije na jasan i lak nacin. Ako bude postojala politicka volja, onda ce izvrsna i zakonodavna vlast da predlaze i donosi zakone u opstem interesu, i kontrolise njihovo postovanje, a sudska vlast bi trebalo da sankcionise njihovo nepostovanje i to nepristrasno i posteno. Tada ce zaista nastati PRAVNA DRZAVA, a svi znamo da je ona osnovni preduslov uspesnog ekonomskog razvoja.