Deset godina privatizacije
Divlji zapad na istoku
Autor: Ivana Radmilac Đurđić, Katarina Marković
Pod pritiskom preduzetničkih lobija i radnika država je, po maloj početnoj ceni, prodavala preduzeća, jer ih je vrednovala kao biznis, a kupci su prevashodno kupovali preduzeća radi imovine, sa namerom da ih likvidiraju. Zato i ne čudi što je raskinuta svaka četvrta privatizacija i što i u Agenciji za privatizaciju priznaju da je kupce trebalo birati po strožim kriterijumima
Da je država samo loš poslodavac, Srbija bi do sada već uveliko „preležala“ tranzicione boljke.
Pošto se ispostavilo da je još gori trgovac, domaća privreda nikako da stane na noge. Da je pažljivije birala kupce za društvena preduzeća ne bi svaki četvrti privatizacioni ugovor bio raskinut. Da mnogi novi vlasnici nisu iz preduzeća isisavali sve što je vredelo, ne bi opšti utisak naroda bio takav da je proces koji već traje duplo duže nego što je predviđeno, doneo više štete nego koristi.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (0)
Unestite tekst komentara: