04. maj 2011. 11:57:16

| Dejan Mihailovic

0

Dosadasnji model rasta zasnovan na potrosnji i uvozu nije doneo dobre rezultate, tako da je postalo jasno da se on mora izmeniti. Vlada je donela novu strategiju rasta privrede zasnovanu na rastu investicija i izvozu. U eri globalizacije svetske privrede, mala zemlja kao sto je nasa ima imperativ izvoza. Razlozi za to su, izmedju ostalih, sto smo mi prinudjeni da uvozimo dosta proizvoda koje ne mozemo da proizvedemo. Novac za njihovo pribavljanje se mora obezbediti kroz izvoz. Takodje, da bi nasa preduzeca bila konkurentna ona moraju ostvariti ekonomiju obima, a da bi to bila u mogucnosti moraju prodavati svoje proizvode u inostranstvu jer je nase trziste ograniceno. Ukratko govoreci, izvoz je za nasu zemlju nuznost, jer bez njega ne mozemo da ostvarimo druge ekonomske ciljeve kao sto su rast proizvodnje, zaposlenosti i zivotnog standarda, kao i makroekonomska stabilnost i uredno servisiranje spoljnog duga.
Ukoliko razmatramo trenutni polozaj Srbije u svetskoj trgovini mozemo primetiti neke stvari.
- Srbija ima veliku nesrazmeru izmedju izvoza i uvoza tj. mnogo vise se uvozi robe i usluga nego sto se izvozi. Ova nesrazmera moze da ugrozi makroekonomsku stabilnost.
- Losa sektorska struktura izvoza. Dominiraju proizvodi nize faze obrade tj. sirovine i poluproizvodi. Po pojedinacnim proizvodima to su: gvozdje i celik, obojeni metali, poljoprivredni proizvodi, proizvodi hemijske industrije i industrije gume.
- Losa geografska struktura izvoza. Vecina naseg izvoza u Evropsku uniju je skoncentrisana na trzista Nemacke, Italije i Slovenije. Dok vecina naseg izvoza u cemlje Cefta-a otpada na BiH, Crnu Goru i Makedoniju. Ova koncentracija na samo nekoliko trzista moze biti vrlo losa u buducnosti.
Ukratko zakljucak je da smo u vrlo nepovoljnom polozaju, koji se i dodatno pogorsava jer na listi konkurentnosti padamo.
Neke od mogucih mera za izlazak iz ovakve situacije su.
- Podsticanje razvoja elektronske, farmaceutske, automobilske i informaticke industrije koje imaju veliko ucesce u svetskoj trgovini.
- Orijentisanje na velika i brzorastuca trzista: Rusija, Turska, Indija, Ukrajina
- Orijentisanje na zemlje koje su bile tradicionalni partneri SFRJ
- Podsticanje investicija u izvozni sektor radi stvaranja izvoznih kapaciteta i ispravljanja lose strukture izvoza.
- Ulazak u STO, koriscenje sansi na trzistu ZND-a, sklapanje bilateralnih sporazuma sa zemljama tradicionalnim partnerima.
- Podsticanje razvoja poljoprivrede kao velike izvozne sanse, posebno u buducnosti koja je vrlo neizvesna u pogledu obezbedjenja hrane.
- Jacanje uloge agencije za unapredjenje izvoza itd.
Najnoviji podaci da je izvoz u Rusiju u I kvartalu ove godine veci za 70 %, kao i da ce uskoro biti potpisani sporazumi o liberalizaciji trgovine sa Turskom i Iranom mogu biti pozitivni znaci da se nesto popravlja u nasem polozaju.
Sigurno je da bi ulazak u STO bio od velikog znacaja za nasu zemlju sto govore i iskustva drugih zemalja. Mi moramo koristiti sve sanse koje nam se pruzaju. Pri tome, samo clanstvo nije garant veceg izvoza. Moraju se uloziti maksimalni napori kako bi se dobijene sanse i iskoristile.