:
Konkurentnost privrede Srbije
Odlučujuća trka veslačkog dvojca
Autor: Tanja Kuzman
Igru na evropskom i svetskom tržištu mogu značajno unaprediti samo tri zaveslaja, koji će pojednostaviti procedure za izdavanje različitih dozvola i sertifikata, stvoriti stabilno i predvidivo poslovno okruženje i reformisati sistem obrazovanja
Na trenutak zamislite veslački dvojac, sastavljen od javnog i privatnog sektora u Srbiji, koji učestvuje u trci za članstvo u Evropskoj uniji.
Ukoliko zaveslaji ovog dvojca ne budu u istom smeru, jednake dužine i istog tempa dvojac nikada neće stići na cilj, a svi uloženi napori biće uzaludni. Međutim, ono o čemu gotovo nikad otvoreno ne govorimo je odgovor na pitanje: a šta će biti posle dobijanja članstva? Srbija će postati deo jedinstvenog tržišta u okviru kog će budućnost zemlje, uspešnost kompanija i posledično životni standard građana zavisiti samo i isključivo od naše konkurentnosti. Veslački dvojac Srbije će imati zadatak da pobedi u igri (trci) čije je ime konkurentnost.
Da biste pročitali članak, morate biti pretplatnik.
Prijavite se svojim korisničkim imenom i šifrom da biste pristupili ovom tekstu.
Komentari (1)
Unestite tekst komentara:
23. maj 2011. 14:39:48
| Dejan Mihailović
0
Od demokratskih promena, proklamovani cilj vladajućih struktura je ulazak Srbije u Evropsku uniju. Danas, 10 godina posle možemo sagledati koliko smo još daleko od tog cilja. Ono što je autorka nazvala veslačkim dvojcem, to jest javni i privatni sektor su svakako glavni pokretači zemlje ka ispunjenju zadatog cilja.
Medjutim, pravo pitanje je koliko je urađeno na približavanju zemlje standardima Evropske unije? Pitanje je kakav je zaista odnos unutar veslačkog dvojca i dali imaju kormilara?
Ja mislim da ovaj dvojac nema kormilara. Dakle, nema nekog ko bi dogovorio i koordinisao njihove napore. Mislim da se odnos između javnog i privatnog sektora može opisati narodnom izrekom: „ idemo pošteno, pa ko koga prevari“. Javni sektor je glomazan i neefikasan i teži da na sve moguće načine izvuče novac od privrede za svoje potrebe. Naš javni sektor je preskup za našu privredu. Sa druge strane, privatni sektor teži da na razne načine izbegne plaćanje svojih obaveza državi i to kroz: bežanje u sivu ekonomiju, neprijavljivanje radnika ili njihovo prijavljivanje na manji iznos plate itd.
Teško da se u uslovima ovakvog nepoverenja može ići napred i povećati konkurentnost privrede.
Ja takođe mislim da i sam proklamovani cilj ulaska u Evropsku uniju ostaje samo na rečima. Ovde se licitira sa datumom ulaska, te dali će to biti 2016, 2018 ili možda tek 2020 godina. Ja zaista ne vidim smisao toga. Mislim da je potrebno da mi jačamo našu privredu zbog nas samih. Lako je da pričamo kako nas čekaju evropski fondovi, med i mleko. Bolje je da preduzmemo sve što je u našoj moći da pomognemo prvo sami sebi! A to će i EU tražiti od nas. Njih ne zanimaju prazne parole, već stvarni rezultati.
Potpuno se slažem sa autorkom da je inovativnost ključni preduslov za veću konkurentnost. Mi imamo dosta inovativnih ljudi koji svuda po svetu dobijaju nagrade. Zašto se ne napravi jedan Zavod za inovatore koji bi okupio i inovativne pojedince i investitore. Može i država da obezbedi neka sredstva i da na drugi način pomogne da se neke inovacije pretvore u proizvode za tržište. Ovo možda ne bi bilo nešto spektakularno, ali mislim da bi donelo izvesne rezultate. Mi se svuda hvalimo kako imamo pametne ljude, a drugi koriste njihovu pamet. Tako je isto i sa drugim resursima koje imamo. Ako nastavimo samo da pričamo o velikim šansama i ne krenemo da ih koristimo, ostaćemo bedni i siromašni. Na kraju ćemo biti zemlja propuštenih šansi. To nam svakako nije u interesu.