16. jul 2011. 16:35:59

| Dejan Mihailović

0

Slažem se sa mišljenjem da je ekonomska politika ove vlade, a i prethodnih vlada, daleko od optimalne. Postoji puno razloga za to, ali je pitanje koliko političke razlike unutar koalicije utiču. Uostalom ja i ne vidim neke velike političke razlike između stranaka na vlasti i opozicije. Jedine razlike među njima su u personalnim rešenjima koje one nude za pojedina mesta. Ja stvarno nisam čuo neku ozbiljnu raspravu oko različitih programa ekonomskih mera koje stranke predlažu. Sve se svodi na beskrajno prepucavanje i raspravljanje oko nekih sitnica. Ono što, po meni, najviše nedostaje našim strankama jeste tzv. najmanji zajednički sadržalac u njihovim programima. Ovo znači da je potrebno postići dogovor među strankama oko osnovnih stvari koje treba uraditi i osnovnih mera ekonomske politike koje treba primeniti. S’ obzirom da se naša zemlja nalazi u jako lošoj poziciji, ekonomske mere koje bi trebalo primeniti za izlazak iz takvog stanja bi bile jako bolne i oštre. Ukoliko svi stanu iza tih mera one imaju šansu za uspeh. U trenutnoj situaciji, vlast nema hrabrosti da primeni potrebne mere jer one donose loše političke poene. Opozicija sa druge strane, jedva čeka da kritikuje loše stanje u zemlji, iako ni oni nemaju ideju šta da se radi. U takvoj situaciji se primenjuju kratkotrajne i paušalne mere bez dugoročnog efekta, koje ne mogu doneti vidljivi boljitak, ali ni veliku štetu po rejting stranaka na vlasti. Narodski rečeno, sve se svodi na krpljenje rupa i guranje problema pod tepih.
Ukoliko ne bude ovakvog dogovora i spremnosti da se žrtvuju neke lične koristi radi opšteg dobra, neće biti ni boljitka u državi. Jer mi jedino sami sebi možemo pomoći. Ako se trudimo da pobedimo jedni druge, izgubićemo svi.
Uzgred rečeno, ne treba biti ni prestrog prema ljudima koji kroje našu ekonomsku politiku, jer je jako teško u sadašnjim uslovima napraviti neka velika poboljšanja. Ali opet, mislim da nema ni opravdanja za nepreduzimanje nekih mera. U prvom redu tu mislim na reformu propisa države, primenu antimonopolskih mera, iskorenjivanje korupcije i to posebno u delu javnih nabavki, aktivniju podršku izvozu, povećanje pravne sigurnosti, smanjenje problema nelikvidnosti čiji je država glavni generator. Za sve ove mere, kao i neke druge, mora postojati saglasje unutar političkih stranaka. Ovo saglasje će doneti stabilnost u donošenju i sprovođenju mera ekonomske politike, a to će sa svoje strane povećati poverenje svih privrednih aktera i omogućiti stabilan ekonomski razvoj zemlje.