U Srbiji praktično funkcioniše dvovalutni sistem, a cena robe i usluga, vrednijih od 10.000 dinara izražava se u evrima. U takvoj situaciji ima sve više građana koji „navijaju“ za jaču valutu - evro, uvereni da bi im njegovo uvođenje pomoglo da povećaju standard i dođu do jeftinijih kredita. Sa njima se u velikoj meri slaže i mađarski premijer, po čijim rečima „evro znači sigurnost i stabilnost“. Uostalom, svima je jasno da jake ekonomije nema sa slabom valutom. No, uprkos uverenju da je Mađarskoj evro potreban „što pre“, Bajnai je priznao da će proći godine pre nego što mađarska forinta ode u „penziju“. Isto će se desiti i sa srpskim dinarom, a većina stranih eksperata, sadašnjih i bivših guvernera centralnih banaka smatra da zapravo i ne postoji dilema evro ili dinar.

Evro ne rešava sve probleme

Guverner NBS Radovan Jelašić za Ekonom:east kaže da Srbiji treba evro ali da je to u ovom trenutku politička odluka, jer bi politika trebalo da dovede Srbiju do statusa kandidata, potom i člana EU. Tek onda na red dolazi ulazak u evrozonu i to je ekonomska odluka. „I za Srbiju i za NBS prelazak na evro je najbolje rešenje, ali se zna kako se prelazi na evro normalnim putem”, ističe guverner.

 

Od komšija iz regiona, Slovenija je uvela evro, Mađarska bi, ali ne može, dok Češka može ali neće. U Srbiji zvanično to pitanje još niko nije postavio, izuzev što povremeno, kada kurs počne da raste, pojedini privrednici iznose uverenje da bi za njih to bio spas.

Jelašić ističe da evro, ipak, ne rešava sve problem i navodi primer Grčke, koja problem prezaduženosti sada ne može da ublaži monetarnom politikom.

“Kada uvedete evro nemate nikakvu mogućnost da bilo šta uradite politikom kursa. Tada u rukama vlasti ostaje jedino fiskalna politika, što znači da bi Vlada Srbije makroekonomsku politiku morala da vodi pod većim pritiskom i sa većom odgovornošću budući da se o monetarnoj politici i pitanju kursa u evrozoni odlučuje u Frankfurtu”, objašnjava Jelašić.

On, ipak, priznaje da bi uvođenje evra znatno olakšalo posao NBS, a nije zanemarljiv apekt ni činjenica da bi se u tom slučaju najveći deo spoljno-trgovinske razmene odvijao unutar evrozone. Osim toga, Srbija bi sa vrata skinula i osetljivo pitanje osiguranja od deviznog rizika, kaže Jelašić.

 

Godinu dana posle uvođenja evro je slovačkoj ekonomiji doneo više stabilnosti, kaže za Ekonom:east Ivan Šramko, bivši guverner centralne banke te zemlje. “Uspeli smo da u velikoj meri na osnovu toga izbegnemo nestabilnosti koje kriza nosi, što nam sada daje veliku prednost“, kaže on. Šramko ističe da je uvođenje evra primetno privuklo i strane investitore, kojima je evro bio dobar argument zašto dolaze baš u Slovačku.

Uz opasku da je u ovom trenutku kurs ogledalo stanja u ekonomiji i da zemlje sa slabom ekonomijom ne mogu imati jaku valutu kao evro, Herbert Stepic, predsednik Raiffeisen Internationala kaže da u principu veruje da bi tržišta u razvoju, koja nisu završila tranziciju, trebalo da zadrže koliko je to moguće i fleksibilnost u formiranju svoje monetarne politike.

„Centralne banke bi trebalo da imaju mogućnost da koriste različite instrumente, koji im omogućavaju da povećavaju ili smanjuju likvidnost, da kontrolišu referentne kamatne stope, kao i da kontrolišu kurs. Dakle, smatram da ne bi bilo preporučljivo da zemlja kao što je Srbija sutra usvoji evro, jer još uvek nije spremna. Postali biste previše nefleksibilni u monetarnoj politici. Dugoročno, za pet ili deset godina, ima smisla postati deo evrozone. Pravi put je ulazak u EU a zatim, kada ekonomija za to bude spremna, i uvođenje evra“, ističe Stepic.

Nema više prečica

Osim što je u međuvremenu doneta Direktiva o zabrani jednostranog uvođenja evra, stručnjaci se slažu da i bez toga ECB sada ne bi ni dozvolila nekoj zemlji da sama uvede evro, kao što je to svojevremeno uradila Crna Gora. Uostalom, od 2004. do 2007. u EU je ušlo 12 zemalja, od kojih su do sada sopstvenu valutu evrom zamenili Kipar, Malta, Slovenija i Slovačka, a očekuje se da će njihovim stopama i ostalih osam zemalja iz te grupe do 2014. Sličan posao čeka i „staru“ članicu, Švedsku, a Velika Britanija i Danska ispregovarale su poseban status i jedine su članice EU koje mogu da biraju da li će ući u evrozonu ili ne.

 

Iako je iskoristila poslednji voz da u evrozonu uđe prečicom, u Crnoj Gori ističu da im sa uvođenjem evra nisu potekli „med i mleko“. Nikola Fabris, glavni ekonomista CBCG objašnjava da Crna Gora zbog evra ne može da vodi monetarnu politiku. To ograničava mere za borbu sa krizom, a Crnu Goru je kao malu ekonomiju kriza ozbiljno pogodila, ističe Fabris.

U Hrvatskoj kuna je stabilna već 16 godina, kaže za Ekonom:east Zdravko Marić, hrvatski ministar finansija.

„Centralna banka vodi politiku stabilnog kursa, iako ima kritičara da je kuna precenjena“, ističe Marić, po čijem bi mišljenju evro Hrvatskoj, ipak, doneo koristi, iako su Hrvati svesni inflatornog pritiska sa kojim bi u tom slučaju morali da se izbore.

Uvođenje evra od vrhunskog značaja je i za Albaniju. Ipak, Ardian Fullani, guverner CB Albanije za Ekonom:east kaže da će to biti finalni korak u procesu evropske integracije zemlje. Kriza i oštar pad BDP-a zemalja u evrozoni uticali su da Albanci ne razmišljaju da pošto-poto „ostave“ svoju valutu - lek. „CB Albanije smatra da je oslanjanje na albanski lek dobar izbor za albansku ekonomiju koja time čuva nezavisnost monetarne politike“, kaže Fullani.

On dodaje da je režim slobodnog formiranja kursa na tržištu u krizi odigrao ulogu „šok amortizera“. „Uvođenje evra bi ograničilo manevarski prostor koji su nam dali nacionalna valuta i slobodni kurs. Zemlje koje su uvele evro ili fiksni kurs teže su pogođene krizom zbog nemogućnosti da vode nezavisnu monetarnu politiku“, tvrdi Fullani.

Albanija je sa lekom dobro prošla iako je Evropa, generator krize, glavni trgovinski partner ove zemlje, kaže Fullani, po čijem je uverenju kurs koji se slobodno formira važan politički, ekonomski i institucionalni indikator, „glasnik“ potencijalnih ekonomskih problema. „Napuštanje nacionalne valute bilo bi kao ubiti glasnika“, zaključuje on.