"Prodajom Telekoma se u osnovi ponavlja scenario koji je bio na delu do 2008, u kom je priliv kapitala od privatizacije i bankarskih kredita iz inostranstva održavao kurs dinara u zoni apresijacije, uprkos deficitu tekućeg bilansa", rekao je Stamenković. 

On je rekao bi bilo dobro ako je najavljena prodaja Telekoma samo “hvatanje predaha“ pre ulaska u neophodne reforme usmerene ka zaštititi budućih investitora, koji će menjati strukturu srpske privrede i omogućiti povećanje izvoza. U lošijoj varijanti, prodajom Telekoma se samo odlažu reforme, rekao je Stamenković i postavio pitanje da li će, kada prođu efekti te “injekcije”, država promeni stav i o prodaji Elektroprivrede Srbije.

Urednik MAT-a je rekao da se pribojava da bi, u slučaju da novac od prodaje Telekoma bude uložen u lokalnu infrastrukturu, deo tome namenjenih sredstava mogao biti oslobođen za potrošnju, što bi, kako je ocenio, bilo nedopustivo.

Njegov stav je da Telekom ne treba da ostane u državnom vlasništvu jer profit Telekoma nije dovoljan za ulaganje koje bi ojačalo konkurentsku poziciju na tržištu tog preduzeća i to što država ne može da obezbedi najefikasniji menadžment jer se on menja kako se menja ”partijska pripadnost” Telekoma.

Stamenković je, ipak, naglasio da bi država bolje postupila ako bi prvo na tenderu ponudila većinski paket od 51 odsto jer takva ponuda uključuje posebnu premiju za kontrolnu nad preduzećem, koja bi pripala državi.

On je rekao da bi brza prodaja državnog udela u Telekomu bila opravdana ako bi postojala bojazan da će cene akcija telefonskih kompanija naredne godine opasti, što se nije sasvim tačno.

Stamenković je nagovestio da između iznenada najavljene prodaje Telekoma i ostavke guvernera Radovana Jelašića možda postoji uzročna veza, iako ne želi da tvrdi da je to i dovelo do povlačenja prvog čoveka Narodne banke Srbije.