Povećavajući stepen restriktivnosti monetarne politike, Izvršni odbor je imao u vidu da su u međuvremenu pretočeni u praksu neki od rizika, navedenih u majskom Izveštaju o inflaciji, a pre svega to važi za uticaj lošije poljoprivredne sezone na rast cena hrane na domaćem i međunarodnom tržištu i rast premije rizika na uvozne cene. Uz to, u NBS procenjuju da će međugodišnja inflacija u julu biti oko pet procenata, što je iznad očekivanja iz majskog Izveštaja o inflaciji.

U saopštenju se navodi i da je pad cena poljoprivrednih proizvoda u junu i julu bio znatno manji nego što je to sezonski uobičajeno, a uz to je za očekivati da će rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega pšenice i kukuruza, vršiti pritisak na brojne industrijske prehrambene proizvode.

“Rast premije rizika izazvan krizom javnog duga u nekim članicama zone evra doveo je do daljeg slabljenja dinara i pored povoljnih makroekonomskih pokazatelja o ostvarenom i očekivanom rastu i platnobilansnom deficitu. Slabljenje dinara za posledicu ima rast uvoznih cena, koji je do sada imao skroman uticaj na inflaciju zbog niske agregatne tražnje”, navodi se u saopštenju NBS-a.

U Centralnoj banci ističu da agregatna tražnja i dalje deluje dezinflatorno, uz upozorenje da dinamika ekonomskog oporavka ukazuje na to da će taj dezinflatorni uticaj verovatno oslabiti, posebno imajući u vidu, za april naredne godine, najavljeno odmrzavanje zarada u javnom sektoru i penzija.

U saopštenju se navodi i da je povećanje referentne kamatne stope sa osam na 8,5 odsto bilo potrebno kako bi se ostvarili srednjoročni ciljevi u pogledu inflacije, koja bi, prema projekcijama, na kraju 2011. trebalo da bude 4,5 plus-minus 1,5 odsto, a godinu dana kasnije četiri plus-minus 1,5 odsto.

Petrović: Demonstracija nezavisnosti guvernera

Izgleda da NBS u ovom trenutku nije imala previše izbora osim da poveća referentnu kamatnu stpou imajući u vidu narasla inflaciona očekivanja, kretanje kursa, premije rizika, uticaja lošije poljoprivredne sezone i u svetu i kod nas na kretanje cena hrane, rekao je za emg.rs Zoran Petrović, zamenik predsednika Izvršnog odbora Raiffeisen banke.

“Treba imati u vidu da je to odluka koja ima efekat sa odloženim dejstvom. Drugim rečima, želimo li nisku stopu inflacije i ostvarivanje cilja za 2011. sada i jeste momenat da se nešto i uradi. Pored toga, mislim da je ova odluka i demonstracija nezavisnosti i guvernera i izvršnog odbora centralne banke”, kaže Petrović.

Naravno rast repo stope će dovesti i do blagog rasta troškova finansiranja kod svih klijenata koji imaju kredite na varijabilnim kamatnim stopama u dinarima, ukazuje Petrović.

Povećanje referentne stope trebalo bi da stabilizuje kurs

Bilo je očekivano da će Narodna banka Srbije povećati referentnu kamatnu stopu i ta mera bi u narednom periodu trebalo da stabilizuje kurs dinara prema evru i smanji pritisak na inflaciju, ocenili su danas ekonomski stručnjaci u izjavama Tanjugu.

Ekonomista Goran Nikolić ocenio je da je povećanje referentne kamatne stope za samo 0,5 procentnih poena signal poslovnim bankama da je NBS spremna da značajno pooštri monetarnu politiku i da intenzivnije brani kurs.

Nikolić je istakao da je bitno da se kod poslovnih banaka stvori anticipacija da će NBS braniti kurs i da ne očekuju dalje slabljenje domaće valute da bi povećale svoju izloženost u dinarima.

On je ukazao da bi to trebalo da bude podsticaj bankama da što više ulažu u trezorske i blagajničke zapise, iako bi, prema njegovim rečima, referentna kamatna stopa trebalo još da poraste da bi blagajnički zapisi bili atraktivniji.

"Sada možemo da očekujemo usporavanje pada dinara. Ako finansijski sektor anticipira da će kurs da pada, onda izbegava poziciju u dinarima da ne bi pravio gubitke. Nije više realno očekivati neki značajniji pad dinara. Inflacija je ugrožena i NBS će sada intervenisati", ocenio je Nikolić.

On je podsetio da je glavni cilj NBS da održi cenovnu stabilnost, koja je trenutno pod udarom rasta cena sirovina i, pre svega, rasta cena hrane na globalnom nivou, što uzrokuje i rast cena u zemlji.

Član Izvršnog odbora Societe generale banke Sonja Miladinovski ocenila je da je povećanje referentne kamatne stope dobra mera koju je bankarski sektor manje-više očekivao.

"NBS prati kretanje inflacije i ima prostora u svojoj projekciji za određene nivelacije u pravcu podizanja, ili spuštanja repo stope", objasnila je ona.

"Povećanje referentne kamatne stope će, između ostalog, pozitivno uticati i na kretanje deviznog kursa u smislu neke njegove dalje stabilizacije", istakla je Miladinovski.