"Vlada ima značajno suženiji prostor sa stanovišta raspoloživih finansijskih sredstava jer je proteklih godinu dana višak privatizacionih prihoda potrošen na ispunjavanje očekivanja o boljem životu", rekao je Jelašić.

Povodom najave da će se novac za finansiranje krupnih infrastrukturnih projekata obezbediti prodajom državnih obveznica emitovanih u evrima, guverner je naglasio da trenutno stanje na međunarodnom finansijskom tržištu nije povoljno za prodaju takvih hartija od vrednosti. "Nemogućnost da koncesionar obezbedi finansije za gradnju autoputa Horgoš-Požega, ili austrijski A-Tek za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, pokazuje da se međunarodno finansijsko tržište znatno suzilo, a istovremeno su marže povećane, što smanjuje apetite za hartijama od vrednosti i iz Srbije", ocenio je guverner.

On je dodao da uvek postoji mogućnost za zaduživanje na inostranom finansijskom tržištu, ali je pitanje u kom obimu i po kojoj kamatnoj stopi. "Treba biti svestan činjenice da uslovi po kojima se Telekom Srbija zadužio kad je kupovao Telekom u Republici Srpskoj danas deluju kao lepa bajka i da se sada po tim uslovima ne mogu zadužiti ni nove članice Evropske unije, kao što su Rumunija i Bugarska", rekao je Jelašić.

Prema njegovim rečima, priliv stranih investicija u Srbiju u velikoj meri će zavisiti od planova privatizacije. "Ako bi država, pored privlačenja novih grinfild investicija, ubrzala restrikturiranje velikih javnih preduzeća, poput Telekoma ili EPS-a, postoji mogućnost da se ostvari plan da godišnji priliv stranih investicija bude od tri do pet milijardi evra", rekao je Jelašić.

On je naglasio da bi taj novac trebalo da se iskoristi za prevremenu otplatu inostanog duga, reformu penzijskog sistema i infrastrukturne projekte. "Ne bi smela da se ponovi situacija da se povećnim prilivom stranih investicija pravdaju veći rashodi budžeta", upozorio je guverner.