Obraćajući se novinarima, Slavica Đukić-Dejanović je rekla da je ona pisala tekst. Ona je dodala da je na današnjem Kolegijumu vođena konstruktivna rasprava s predstavncima poslaničkih grupa i da je dodato dovoljno elemenata koji će omogućiti izradu definitivnog nacrta.

     

Prema njenim rečima, razgovarano je i o tome da li je potrebno u tekstu nabrajati zločine u BiH, Hrvatskoj i na Kosovu. “Druga dilema je bila da li je potrebno pozvati se na deklaracije koje je Parlment ranije donosio u vezi s tim zločinima”, rekla je ona.

Slavica Đukić-Dejanović se nada da će deklaracija biti usvojena rokom tekućeg zasedanja Skupštine.

Skupština Srbije najoštrije osuđuje zločine učinjene na štetu državljana Srbije i svih pripadnika srpskog naroda tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni Hercegovini, na Kosovu i za vreme NATO-bombardovanja, navodi se u nacrtu deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda.

U nacrtu se navodi i da Skupština pruža punu podršku pravnom timu koji zastupa Srbiju u postupku protiv Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde.

Tekst predloga deklaracije podeljen je danas na skupštinskom kolegijumu predstavnicima poslaničkih grupa, a kako je ranije najavljeno, predlog tog akta naći se na dnevnom redu Parlamenta posle uskršnjih praznika.

U elementima nacrta deklaracije navodi se da Skupština Srbije pruža punu podršku svim državnim organima i institucijama u čijoj je nadleznosti da istražuju podatke o zločinima učinjenima na štetu pripadnika srpskog naroda i da prikupljaju dokaze u skladu s najvišim krivično-pravnim standardima.

Državnim organima se daje podrška da gone počinioce zločina u skladu s Krivičnim zakonikom, da sarađuju s međunarodnim organima i organima drugih država u gonjenju osumnjičenih za zločine i da, na prikladan način, upoznaju svetsku javnost sa zločinima nad srpskim narod tokom XX veka.

Kako se predlaže, Skupština Srbije deklaracijom poziva sve narode i nacionalne manjine SFRJ da nastave proces pomirenja i jačanja uslova za zajednički život zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poštovanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, da učinjeni zločini više nikada ne budu ponovljeni.

U preambuli nacrta deklaracije, Parlament se poziva na Ustav Srbije, izražava privrženost duhu i normama univerzalne Deklaracije Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, Pakta o građanskim i političkim pravima, Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola Ženevske konvencije o zaštiti žrtava međunarodnih i nemeđunarodnih oružanih sukoba, Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina i genocida i Statuta Međunarodnog krivičnog suda.

U preambuli se navodi i da se deklaracija donosi imajući u vidu krivična dela protiv čovečnosti, drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom i težeći da sećanje na surove oružane sukobe u SFRJ devedesetih godina XX veka u kom su svi narodi podneli teška stradanja, nikad ne izbledi, osećajući duboko žaljenje za žrtvama koje su pretrpeli drugi narodi i nacionalne manjine.

Takođe se navodi da se deklaracija donosi uvažavajući interes građana Srbije da se utvrdi puna istorijska i krivično-pravna istina o zločinima izvršenim na štetu njihovih sunarodnika, da ti zločini ne ostanu nekažnjeni i da se nikada više ne ponove.

Sednici Kolegijuma prisustvovali su predstavnici svih poslaničkih grupa sem poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije.

   

Kolundžija: Postići punu saglasnost

Šefica poslaničke grupe Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija rekla je danas da je namera da se o tekstu deklaracije o osudi zločina učinjenih na štetu srpskog naroda postigne puna saglasnost, vodeći računa da se njime ne pravi razlika među žrtvama i da ne bude izuzet nijedan počinilac.

   

"Srbija ovim naporom, usvajanjem ove dve deklaracije želi da se sa jedne strane odredi prema prošlosti, da se odredi prema svim zločinima i da iskaže svoj odnos prema žrtvama, kao i punu opredeljenost države da radi na otkrivanju i procesuiranju svih počinilaca", rekla je Kolundžija.

Prema njenim rečima, činjenica da je srpski parlament imao snage da prvo usvoji deklaraciju kojom se osuđuju zločini počinjeni drugima daje puno moralno pravo da traži odgovornost svih onih koji su zločine počinili prema pripadnicima srpskog naroda.

   

Ilić: Deklaracija služi da opere vladajuću koaliciju

Velimir Ilić, predsednik Nove Srbije, izjavio je da su predstavnici vladajuće koalicije na kolegijumu predali nacrt deklaracije, a da nisu hteli da saslušaju primedbe ostalih predstavnika poslaničkih grupa.

 “Ovo je deklaracija koja treba da opere vladajuću koaliciju posle donošenja Deklaracije o Srebrenici”, izjavio je Ilić novinarima u Skupštini nakon što je napustio kolegijum.

   

On je rekao da se u tekstu deklaracije ne navodi gde su počinjeni zločini, kao ni šta će se preduzeti protiv one koji su zločine počinili.

„Ne navodi se da li je u Oluji bilo čistog genocida, šta raditi sa ljudima koji su izgubili svoje kuće i više ne mogu da se vrate na svoje prostore? Ovde nije navedeno ništa konkretno. Samo je urađena jedna limunada deklaracija.“, rekao je lider NS-a.

 

DSS ne želi da učestvuje u izradi deklaracije

Miloš Aligrudić, šef Poslaničke grupe DSS-a, rekao je novinarima u Skupštini da ta stranka ne želi da učestvuje u izradi nacrta deklaracije jer smatra da se tako razdvajaju nevine žrtve sukoba na prostoru SFRJ.

     

“Pravljenjem drugorazredne, utešne, deklaracije o osudi zločina nad srpskim žrtvama te žrtve se vređaju i pojačava se ušasna slika koja je pre neki dan iz ovog parlamenta otišla u javnost usvajanjem deklaracije o Srebrenici”, rekao je on.

   

Ružić: Poslanici pisali tekst deklaracije

Šef poslaničke grupe SPS-a Branko Ružić rekao je da svojim sadržajem tekst deklaracije ne dostiže nivo ozbiljnosti osude zločina koji je potreban, ali da se zato i zove inicijalni tekst i da može biti oplemenjen dodatnim elementima.

On je rekao da su u njegovom pisanju učestvovali “narodni poslanici, a jednim delom i on sam”.

“Ima dosta deklaracija iz prethodnog perioda za koje većina na kolegijumu smatra da treba da se nađu u samom uvodu deklaracije jer i one tretiraju sve zločine koji su su se dešavail na prostoru SFRJ u periodu 90-tih godina i nakon 2000 na prostoru KiM“, izjavio je Ružić.

Todorović: Deklaracija predmet političke trgovine

Dragan Todorović, šef poslaničke grupe SRS-a kazao je da je tekst “papir političke trgovine između dela u vladajućoj koaliciji onih koji su pristali da glasaju za Rezoluciju o Srebrenici da bi zauzvrat drugi deo glasao o ovoj rezoluciji.

   

“Zbog zločina koji su počinjeni nad Srbima trebalo bi da se izjasne oni koji su počinili te zločine. Ali kako da tražimo od njih da se izjasne o tom zločinu kada recimo u Hrvatskoj slave dan kada je počela Oluja i Bljesak, kada je izvršeno najviše etničko čišćenje u evropi posle Drugog svetskog rata”, dodao je on.

Jovanović: Potrebna drugačija deklaracija

Čedomir Jovanović, šef poslaničke grupe LDP-a rekao je da bi Rezolucija o osudi svih zločina nad srpskim narodom trebalo da bude drugačija od desetine drugih deklaracija koje je usvajala srpska skupština, a koje su bile alibi za nedostatak spremnosti da se preuzme odgovornost za poražavajuću sudbinu srpskog naroda.

On je rekao da ako postoji tema u kojoj “ne smemo da nastupamo  kao stranački lideri to je tema  koja se bavi pitanjem ljudskih žrtava , bez obzira da li govorimo o Srebrenici, stradanju Srba na prostoriu bivše SFRJ”.

“To znači da očekujemo od onih koji su pokrenuli ovu inicijativu da prvo naprave analizu svih dosadašnjih dokumenata o kojima se parlament Srbije izjašnjavao o sudbini našeg naroda na prostoru bivše SFRJ kako bi se uočile njihove slabosti ,a da onda sa   svim drugima u ovom društvu napravimno ozbiljan iskorak  u odnosu na sve dosadašnje osude koje je parlament radio po tom pitanju “, objasnio je Jovanović.