“Stekli su se uslovi da taj zakon bude usvojen u Srbiji, čime će se ostvariti konzervativnija fiskalna politika. Zemlje koje su imale taj zakon, odnosno vodile konzervativnu fiskalnu politiku, u krizi su bolje prošle jer su imale manji deficit i veliki prostor za ne tako čvrstu monetarnu politiku”, rekla je ministarka.

Do sad je fiskalna politika u Srbiji bila ekspanzivna, zavisila je od izbornih ciklusa i uvek se završavala deficitom, rekla je ona.

 

Džombić: Neizvesna četvrta rata MMF-a

Ministar finansija Republike Srpske Aleksandar Džombić izjavio je da se ekonomsko-razvojni program Republike Srpske pretvorio u najbolje mere za ublažavanje negativnih posledica svetske ekonomske krize.

„Od privatizacije Telekoma, za koji smo dobili 646 miliona evra, 53 odsto kapitala smo stavili u investicionu nacionalnu banku i ta sredstva su namenjena privredi, koja će preko kreditnih linija dobijati podršku za zapošljavanje radnika i povećanje proizvodnje. Ostalih 47 odsto namenili smo za infrastrukturne projekte“, rekao je Džombić.

On je rekao da je u RS od 2008. do aprila ove godine odobreno 218 projekata, vrednosti 430 miliona konvertibilnih maraka. Džombić je ocenio da je neizvesno da li će BiH povući četvrtu ratu od MMF-a.

„RS je ispunila uslove, ali Federacija BiH nije zato što još nisu rešili pitanje beneficija za ratne i vojne invalide“, istakao je Džombić.

Ministar finansija RS je rekao da je u RS u februaru bilo 150.000 zaposlenih i da se taj broj sada smanjio na 147.500, dok je industrijska proizvodnja u RS je povećana 7,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine. On je rekao da je prošle godine ukupna bilansna aktiva smanjena šest odsto u odnosu na 2008, a ukupni krediti povećan tri procenta.

 

Stavreski: Kapitalne investicije pogon za privredni rast Makedonije

Promena obima i posebno kvaliteta javne potrošnje najvažniji je zadatak makedonske vlade, iako je prema izveštaju Svetske banke Makedonija lider u reformama već tri godine zaredom, kazao je potpredsednik Vlade i ministar finansija Zoran Stavreski.

„Kriza je pravi trenutak da se promeni kvalitet javne potrošnje. To znači da efikasnost potrošnje novca treba da bude optimalna, tako što će se smanjiti neproduktivna potrošnja. Istovremeno, kapitalne investicije iz budžeta ne smeju da se smanjuju pošto je to jedini način da mala država poput Makedonije, kakve su i ostale zemlje regiona, pomogne domaćoj privredi“, objasnio je Stavreski dodajući kako države regiona ne mogu doveka finansirati svoju potrošnju emitovanjem državnih obveznica.

„Likvidnost privrede ćemo održati tako što ćemo redovno vršiti vraćanja PDV-a, ispunjavati obaveze prema dobavljačima i motivisati industriju, naročito građevinsku, kroz kapitalne investicije“, kazao je ministar finansija Makedonije.

Prema njegovim rečima, recept za podizanje konkurentnosti svih zemalja regiona je poboljšanje kvaliteta javne administracije i poslovne klime, te radne snage kroz sistem obrazovanja.

 

Hibraj: Nalaženje povoljnih zajmova veliki problem

Sprovođenje strukturnih reformi ključan je uslov koji treba da spreči dalji pad nacionalnih privreda zemalja regiona, a glavno pitanje je gde naći sredstva za njihovo sprovođenje kad je zaduživanje na međunarodnim tržištima još od bankrota Lehman Brothers postalo dosta skuplje, istakao je direktor za kredite pri Ministarstvu finansija Albanije Resmi Hibraj.

„Nakon grčke krize, veliki je problem doći do povoljnih zajmova. Kako onda povećati kapitalne investicije, što bi dovelo do povećanja zaposlenosti, odnosno zaustavljanja porasta nezaposlenosti?“, zapitao se Hibraj ističući kako je Albanija tokom prošle i ove godine zabeležila smanjenje kupovne moći, pad uvoza i izvoza, smanjenje doznaka iz inostranstva i pad domaće proizvodnje.

Jedan od najboljih puteva za izlazak iz krize, prema Hibraju leži u unapređenje poslovanja malih i srednjih preduzeća, te jačanju fiskalne i finansijske discipline i povećanju kapitalnih investicija.

 

Lukšić: Cilj suficit u budžetu do 2013.

Smanjenje plata u javnom sektoru bio je težak, ali neophodan potez, kazao je Igor Lukšić, potpredsednik crnogorske vlade i ministar finansija, govoreći o merama koje je Vlada Crne Gore sprovela prošle godine kako bi se izborila s krizom.

On je na samitu rekao da je crnogorska vlada već dosta učinila na smanjenju javne potrošnje, ali i da ima još mnogo toga da se uradi. Ciljevi Vlade su smanjenje javne potrošnje i javnog duga na 32 odsto BDP-a i prelazak iz deficita u budžetski suficit do 2013, kaže on.

Lukšić je istakao i da region Jugoistočne Evrope ima najveći potencijal za rast u čitavoj Evropi, te da zemlje tog regiona imaju onoliko šansi za napredak koliko budu uspešne u sprovođenju reformi penzijskog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, te podizanju konkurentnosti i kreditnog rejtinga.

 

Zada Gabela: Smanjena ugroženost BiH

Posle druge runde pregovora koje je BiH imala s Međunarodnim monetarnim fondom, u maju ove godine, konstatovano je da je smanjena makroekonomska ugroženost, da su devizne rezerve i dalje stabilne, a strane banke su zadržale izloženost u BiH, rekla je Zada Gabela iz Ministarstva finansija Federacije BiH.

Ono što BIH nije uspela, a MMF je od nje zahtevao, jeste donošenje zakona o platama i naknadama i zakon o beneficiranim penzijama. To su teške odluke za Vladu, ali odlučni smo da izvršimo te strukturne reforme. U skladu s dogovorom s MMF-om, BiHh je 2009. imala dva rebalansa budžeta, donet je zakon u uštedama, pa su smanjene plate u javnoj administraciji, 10 odsto, a i socijalni transferi, takođe 10 odsto, rekla je ona.

“BiH još nije uspela da završi zakON o fiskalnoj odgovornosti, ali su u zakon o budžetu unete izmene koje bi trebalo da ograniče parlament da donosi zakone bez analize fiskalnih implikacija”, rekloa je Zada Gabela