U zatvorima su 31. decembra 2009. bile 10.974 osobe, 1.200 više nego 2008, 2.000 više nego poslednjeg dana 2007. i 3.000 više nego 31. decembra 2006.

"Učestalo određenje pritvora jedan je od ključnih razloga preopterećenosti zavoda za izvršenje krivičnih sankcija", navodi se u Strategiji.

Broj pritvorenih je 2009. činio je 27 odsto broja osoba u zatvorima.

Iako se broj izrečenih kazni zatvora u Srbiji smanjio od 2004, sa 10.581 na 9.658 u 2008, uz rast broja uslovnih osuda, u Strategiji se ocenjuje da kaznena politika sudova značajno doprinosi preopterećenosti zatvora.

Problemi su, kako se ocenjuje, što je osnovna odlika kaznene politike za lakša krivična dela blaga, odnosno da je mnogo uslovnih osuda, i masovno primenjena represija, to jest veliki broj kratkotrajnih kazni zatvora, a time se ne ostvaruje svrha krivičnih sankcija.

Strategija najavljuje aktivnosti u vezi sa alternativnim sankcijama, uslovnim otpustom, uvođenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija, uvođenje probacione službe i amnestiju. Biće potrebno propisati kućni zatvor kao samostalnu krivičnu sankciju, odnosno precizirati postojeće zakonske odredbe u vezi s kućnim zatvorom, povećati broj časova rada u javnom interesu na 450 i pojednostaviti formu krivičnog postupka u kojima se izriču alternativne sankcije, navodi se u Strategiji.

Iako su nedavno pooštreni uslovi za uslovni otpust, Strategijom Vlade Srbije se predviđa da osuđeni na kazne do tri godine imaju pravo da podnesu molbu za uslovni otpust posle izdržane polovine kazne.

Predvidja se i mogućnost da se uslovni otpust izdržava uz elektronski nadzor, a o molbi bi odlučivao sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Prevremeni otpust za osuđene do tri godine bio bi moguć posle dve trećine izdržane kazne.

Probaciona služba, novina koja bi se uvela posebnim zakonom koji uređuje alternativne sankcije, bila bi zadužena za nadzor obaveza koje je osuđeni odnosno osumnjičeni prihvatio i za nadzor nad
uslovno ili prevremeno otpuštenima. Ta služba bi se brinula i za prihvat osoba posle izdržane kazne.

Amnestija bi obuhvatila osuđenje na kazne do šest meseci, starije od 70 godina koji su izdržali dve trećine kazne i one koji je trebalo da odu u zatvor jer nisu platili novčane kazne. Njima bi zatvorska kazna bila zamenjena radom u javnom interesu.

Do 2013. treba rekonstruisati i adaptirati zatvore, a dugoročno, do 2015, planira se gradnja zavoda za izvršenje sankcija.