„Ključni pokretač inflacije nije kurs, jer da je tako ona danas ne bi iznosila 4,2 odsto na godišnjem nivou. Iskreno se nadam da mog naslednika niko neće pitati šta će biti sa kursom dinara prema evru i standardom građana kao posledicom tog odnosa“, kazao je Jelašić dodajući da trenutni odnos dinara i evra nije alarmantan jer bi, da je tako, centralna banka intervenisala sa prodajom većeg iznosa deviza.

"Istina je da je kurs ogledalo Srbije i ako se ono razbije nećemo raspolagati sa pravom slikom o realnosti. Da je devizni kurs ostao kao u septembru 2008, kad je evro vredeo 76 dinara, bili bi sasvim drugačiji pokazatilji o privrednim aktivnostima, platnom bilansu i budžetskom deficitu, kreditnoj zaduženosti građana, iznosu zarada i penzija, a pitanje je da li bi bilo programa i finansijske podrške Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske unije", ukazao je guverner u ostavci.

Jelašić je kazao kako se nada da u narednom periodu centralna banka neće morati da primenjuju nepopularne mere. On je ukazao i da monetarna politika ne može da zameni značajne rezove u fiskalnoj politici i strukturnim reformama.

"Srbija se prilagođava novim makroekonomskim uslovima, a novi model privrednog rasta mora da se zasniva na investicijama i izvozu", rekao je Jelašić.

Finansijski sektor Srbije je, prema rečima Jelašić, stabilan i može se očekivati da u naredne dve do tri godine bude povećana bilansna suma banaka, a smanjen njihov broj.

Novom guverneru NBS Dejanu Šoškiću, kome bi sutra trebalo da preda dužnost, Jelašić je poručio da je spreman da mu prenese svoje iskustvo jer mu je stalno do razvoja srpske centralne banke.

"Ne postoji ni jedan čovek, političar ili tajkun zbog kojeg sam dao ostavku. Osećao sam da sam u NBS učionio sve što sam mogao, što ne znači da opet neću imatu tu energiju da se vratim, ako me neko šarmira", rekao je Jelašić i negirao da je dobio ponudu da bude guverner mađarske centralne banke.

Jelašić je istakao da je u sporovođenju tranzicije NBS služio kao branik te institucije od svih "sugestija" i "predloga" sa strane koji nisu u skladu sa osnovnim i glavnim njenim ciljem, a to je stabilnost cena, od kojih zavisi životni standard građana.