Ministar zdravlja profesor dr Tomica Milosavljević često je, zbog neke od brojnih afera u zdravstvu, na udaru medija. Ipak, nedavno je mnoge iznenadio kada se pred kamerama – izvinio novinarima „zbog svojih nervoznih nastupa”. Bez obzira na stalne i oštre zahteve za njegovom ostavkom, takav gest se retko viđa na domaćoj političkoj sceni.

„Ja sam u ovom poslu od 2002. godine i tada sam imao medije na strani Ministarstva zdravlja. Javnost je pozitivno ocenjivala sve što smo radili. Međutim, poslednje dve godine bile su mi najteže. Zdravstvo je sektor koji svakog dotiče i nikad s većom pažnjom nije dočekivano ono što radimo, a počeo je u javnosti da se menja položaj onoga što činimo. Počeo sam da se pitam da li je deo odgovornosti na meni? Kao čovek dao sam poslednji atom snage i trudio sam se da unapredim sistem koliko god sam to mogao. A novinari su sve to pratili, prošli smo zajedno kroz mnoge krize. Zato sam osetio potrebu da se izvinim, da im pokažem da sam i ja čovek”, kaže za „Politiku” Milosavljević.

Kada se pojavi nova afera u zdravstvu, opozicija traži Vašu ostavku. Da li ste u nekom trenutku pomislili da odete s funkcije i da li se osećate odgovornim?

Po toj logici, slučaj profesora-pedofila trebalo bi da bude razlog za ostavku ministra prosvete. Ako službenik u banci prevari klijenta, to je razlog za ostavku ministra finansija, a ako se pojavi korumpirani policajac to znači da bi ostavku trebalo da da ministar policije. Mogli biste svakog meseca da prozovete nekog člana vlade za nešto što je u sistemu koji je u domenu njegove odgovornosti dogodi na pojedinačnom nivou. Nisam ja kao ministar odgovoran za svakog čoveka u zdravstvenom sistemu. Trebalo bi da budem pohvaljen što se stvari ne sakrivaju. Da li bi bilo bolje da građani ništa ne znaju?

Ima nekolicina ljudi koji imaju opsesiju ministrom zdravlja, kojima je glavna aktivnost da nađu povod da napadu ministra. Žao mi je što je to tako.

Da li ste bili zaprepašćeni kada ste čuli transkripte razgovora lekara u kojima su govorili i o tome da će davati nepotrebne citostatike pacijentima, a da za uzvrat očekuju novac od određene farmaceutske kuće?

Bio sam zgrožen zato što mi je strano svako razmišljanje o korupcionaškim stvarima u zdravstvenom sistemu. To je najgore moguće prljanje profesije, a osnovna srž ovog posla je rad za onoga kome je najteže. To je duboka istina. Kao ministar i kao član vlade nisam mogao a da ne prokomentarišem činjenicu da se tako osetljiv dokument pojavio u novinama, to nije dobro za društvo jer je to znak da institucije imaju još mnogo da uče. Nije dobro objavljivati takve transkripte u toku istrage, ali razumem potrebu medija da to objave i da se o tako teškoj temi progovori odmah bolno. Mi smo insistirali da se u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije uradi vanredan stručni nadzor i pokazano je ono što sam mislio – da nema dokaza da je neko davao veće doze citostatika da bi zaradio novac. Važno je da se obavi istraga i da bude kažnjen neko ako se pokaže da je odgovoran. Meni je vodilja u ovom poslu borba protiv korupcije.

Da li ste i Vi sami nekada bili pod pritiskom ili ste, možda, imali „nepristojnu ponudu” farmaceutske industrije?

Nisam, uvek sam bio u situaciji da s farmaceutskim kućama imam jasnu relaciju koja za mene nikad nije bila problem. Ono što je legalno plaćeno lekarima za predavanja na skupovima treba da bude objavljeno na sajtu farmaceutske kuće. Ako imamo problem moramo da stavimo na ljutu ranu ljutu travu. To je u interesu svih. Ako je neko spreman da mi plati da održim neko predavanje, što je moja intelektualna svojina, to može, ali u skladu sa zakonom.

I pre akcije „Kraba” javna tajna je bila da farmaceuti vrbuju lekare da bi ih privoleli da „guraju” njihove lekove. Da li naši lekari u vreme Interneta baš moraju da odlaze na skupe kongrese širom sveta i može li Ministarstvo zdravlja da dovede najbolje svetske lekare u Srbiju ne bi li ovde držali predavanja?

Ko bi to platio? Medicinski turizam je ozbiljna oblast. Farmaceutska kuća može da plati lekaru odlazak na kongres, boravak i kotizaciju. Nedopustivo je da neki idu s porodicama na ekskluzivne destinacije o trošku farmaceuta, to je kršenje kodeksa. Podzakonskim aktom Zakona o lekovima neke stvari iz ove oblasti će biti bolje definisane. Ja sam pozvan da u oktobru održim predavanje na Evropskom kongresu gastroenteorologa, a Evropska asocijacija gastroenteorologa mi plaća dolazak i boravak. Ali, ne mogu svi da idu na kongrese na taj način. Nije nelegalno da idu o trošku farmaceutske kuće.

Može li se nekim merama trgovina odvojiti od zdravlja jer se zna da predstavnici farmaceutskih kuća imaju „dilove” s lekarima oko propisivanja medikamenata i obilaze ih po ordinacijama u radno vreme?

Pravilima je regulisano da farmaceuti ne smeju u radno vreme da posećuju lekare. Dobijanje para za propisivanje lekovima je kodeksom zabranjeno. Ako se dokaže da je neko to radio – mora da bude kažnjen.

U svakoj oblasti zdravstva postoji korupcija. Samo za korektnu brigu oko porođaja trudnica treba da izdvoji minimum 500 evra. Da li će za vas biti iznenađenje ako budu uhapšeni i neki ginekolozi-akušeri?

Ne bi me ništa iznenadilo. Svako mora da snosi odgovornost za svoje postupke. Ako je neko rešio da nosi crni mantil – ne zaslužuje da bude u našim redovima. Trudnice ne treba ništa da plaćaju za porođaj i ako im neko nešto traži, to moraju da prijave, a ne da ćute.

Kako komentarišete dešavanja u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici? Pacijente je uznemirilo saznanje da se u toj ustanovi bolesnicima zrače zdravi zdravi organi, da se stranci normalno leče, a da naši građani umiru nalazeći se na listama čekanja.

Mi smo prvi rekli da se za novac zdravstvenih osiguranika za građane Srbije mora raditi puno radno vreme, punom snagom. A to što su radili za novac drugih država, rađeno je bez remećenja redovnog rada. Kod pacijenata iz Republike Srpske koji su se tu lečili situacija je složenija jer mi imamo sporazum s njima o posebnim vezama, a još je reč o pacijentima s malignim bolestima. Dozvoljeno im je da dolaze na lečenje do kraja 2009. godine. Ko je čitao samo novinske naslove „Ljudi umiru čekajući radioterapiju” mogao bi da donese zaključak da je radioterapija crna rupa zdravstvenog sistema. To ne odgovara istini. Podsećam da je 2002. godine zračeno šest hiljada ljudi, a prošle godine 12.000 pacijenata. Radioterapija je unapređena u Srbiji. Međunarodna agencija za radioterapiju je na naš poziv došla u Srbiju da analizama pokaže šta treba da uradimo i ocenila je ogroman napredak. Izveštaj agencije je zloupotrebljen.

U prošlom intervjuu za „Politiku” izrazili ste bojazan da ste na udaru duvanske industrije. Da li se i dalje osećate ugroženim?

Ne osećam se ugroženim. Ali, kada radite ovaj posao i uređujete zdravstveni sistem, ne možete svakom da se dopadnete i ponekad činite poteze koji smanjuju profit drugima. Duvanska industrija je moćna, jer prodaje u Srbiji milijardu paklica cigareta godišnje. Uvek sam radio rukovođen javnim interesom, ali sam poslednjih godina dobijao pismene pretnje koje sam prijavljivao policiji, kao i neprijatne usmene pretnje. Mislim da sam, baveći se ovim poslom kao ministar Milosavljević najviše „zasmetao” dr Milosavljeviću. Ko me razume, razumeće, a ko ne biće mu jasno kada više ne budem ministar i kada ponovo obučem beli mantil.