Iako petina građana smatra da je zdravstvo najkorupmiranija oblast i da je više od polovine lekara korumpirano, skoro dve trećine tvrdi da nije imalo iskustvo s korupcijom u zdravstvu u poslednjih pet godina, pokazaju rezultati istraživanja.

“Percepcija korupcije u zdravstvu jeste visoka, ali je realno rasprostranjena koliko i u drugim segmentima, poput obrazovanja”, rekao je Đorđe Vuković iz CESID-a i ukazao da se stavovi o korupciji više formiraju posredno, preko medija ili iskustva ljudi iz okruženja, nego na ličnom iskustvu (19 odsto).

Oko 70 odsto ispitanika koji tvrde da su imali susret s korupcijom u zdravstvu kažu da im niko nije ništa tražio, već da su sami davali nešto, rekao je Vuković i ukazao na to da veliki procenat ispitanika istovremeno daje poklon i osuđuje takvu praksu.

Četvrtina ispitanika tvrdi da im je novac tražen indirektno, a jedan odsto da im je direktno tražen mito.

"Niko od 4.300 ljudi koje smo pitali nije rekao da im je uskraćena zdravstvena usluga, jer nisu platili", kaže on.

Najveći broj ispitanika kaže da je davao poklone sitne vrednosti kao što su kafa, piće, čokolada, njih 69 odsto, petina kaže da je dala novac, a protivuslugu je nudilo sedam odsto, a tri odsto poklon veće vrednosti.

Percepcija korupcije je, prema Vukovićevim rečima, najveća u specijalizovanim ustanovama i institutima, a manja u domovima zdravlja.

Istraživanje je sprovedeno u junu i julu 2010. na uzorku od 4.232 ispitanika na teritoriji Srbije bez Kosova i na uzorku od 100 lekara i 100 medicinskih sredstava i tehničara zdravstvenih ustanova iz Beograda, Sremske Mitrovice, Zrenjanina, Jagodine, Valjeva i Smedereva.

Većina zdravstvenih radnika tvrdi da nisu imali iskustva s korupcijom, ali veruju da korupcije ima na nekom drugom mestu. Po mišljenju zdravstvenih radnika, osnovni uzroci korupcije u zdravstvu su male plate zaposlenih, navika pacijenata i nekažnjavanje onih koji su primali mito.

Tomica Milosavljević, ministar zdravlja, rekao je da su i Ministarstvo zdravlja i zaposleni odlučni u borbi protiv korupcije. One je dodao da su građani posebno osetljivi na korupciju u toj oblasti jer po definiciji očekuju od zdravstvenih radnika da budu moralni, a da većina to i jeste.

On je podsetio da je Ministarstvo, u okviru svojih nadležnosti, preduzelo niz mera koje za cilj imaju sprečavanje te pojave, kao što su “beli telefon“ za pitanja i primedbe građana, uvođenje institucije zaštitnika pacijentovih prava, donošenje kodeksa zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i ministarstvu, programski budžet i kontrola njegovog sprovođenja, interna revizija i rotacija inspekcijskih organa.