"Nije mi predočen nijedan novi dokaz koji bi se mogao nazvati upečatljivim ili pouzdanim. Ovaj proces je pokrenut i koristi se u političke svrhe", rekao je sudija Timoti Vorkmen obrazlažući presudu.

"Zaključio sam da nema nikakvog validnog opravdanja za početak procedure protiv Ganića", rekao je sudija i dodao da su dve istrage, jedna koju je vodio Haški tribunal, i druga, koju je vodilo Tužilaštvo BiH, zaključile da nema dokaza za podizanje optužnice protiv Ganića. "Nije priložen nijedan novi dokaz da bi se to promenilo", rekao je sudija.

Proces za izručenje Ganića počeo je 13. aprila dostavljanjem zahteva Srbije i dokumenata na osnovu kojih se to traži. Na ročištu koje je trajalo od 5. do 14. jula obe strane su izvele svedoke.

Ganić je na početku pretresa optužio Srbiju da manipuliše britanskim pravnim sistemom kako bi postigla da on bude izručen Beogradu.

Ganić je uhapšen 1. marta na aerodromu Hitrou u Londonu, na osnovu poternice koju je Srbija raspisala za njim i 18 osoba iz BiH zbog napada na kolonu JNA u Sarajevu, 3. maja 1992. Deset dana po hapšenju on je pušten je iz ekstradicionog pritvora uz kauciju od 300.000 evra i zabranu napuštanja Velike Britanije do odluke suda o ekstradiciji.

 

Vekarić: Srbija će se žaliti

Zamenik tužioca Srbije za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je da će to tužilaštvo uložiti žalbu na odluku kojom je odbijen zahtev za izručenje.

"Poštujemo svaku odluku engleskog suda, ali postoji pravo žalbe višem sudu i mi ćemo to pravo iskoristiti. Nastojaćemo da dobijemo odgovore na pitanja koja muče porodice više od 60 žrtava", rekao je Vekarić.

   

Nataša Kandić: Dobrovoljačkom treba da se bave organi BiH

Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je da optužnicom i suđenjem Ejupu Ganiću treba da se bave pravosudni organi Bosne i Hercegovine i da je zahtev Srbije za njegovo izručenje bio politički motivisan.

"Zahtev Srbije za izručenje Ganića od početka je bio politički motivisan, a odluka suda u Londonu korenspondirala je sa obavezom suda da savesno sagleda motive onoga ko traži ektradiciju", kazala je nataša Kandić.

Prema njenim rečima, Tužilaštvo BiH treba da se bavi ubistvom i zločinom nad pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulicu u Sarajevu 1992. Taj slučaj mora biti razmatran pred sudom i krajnje je vreme da se procesuiraju slučajevi za koje vlada uverenje da se izbegavaju", rekla je ona.

Nataša Kandić je ocenila da se Tužilaštvo Srbije za ratne zločine Srbije i sud "nisu proslavili" u profesionalnom smislu u pogledu suđenja državljanima trećih država i dodala da se to odnosi na Tuzlansku kolonu i na suđenja kosovskim Albancima za zločine protiv Srba.

"Umesto da su dokaze kojima se raspolagalo dostavili odgovarajućim organima država čiji su državljani osumnjičeni, Tužilaštvo je uporno insistiralo da se postupak vodi u Beogradu i to sa obrazloženjem da je nadležno za sve zločine na teritoriji SFRJ", navela je Nataša Kandić.