"Svakako ima prostora za nove pregovore. Problem je...što postoje ključne razlike u stavovima o temi tih pregovora. Mislim da se EU i predstavnici Kosova nadaju da će se pregovori prevashodno baviti tehničkim pitanjima odnosa na terenu između srpske manjine i albanske većine. Za Srbe, naravno, glavno je pitanje statusa i odnos Srbije prema Kosovu. U tom smislu, nadam se da su moguće obe vrste pregovora", rekao je u intervjuu Beti Slecinger, saradnik Centra Vudro Vilson u Vašingtonu.

Upitan da li je moguće da Srbija ostvari oba svoja cilja, da postane članica EU i da zadrži Kosovo u Srbiji Slecinger je rekao jednostavno: "Ne".

"Ne verujem da Srbija može fizički da zadrži Kosovo kao svoj deo. Ono je fizički odvojeno od Srbije već više od deset godina", rekao je on.

Jasno je, kaže Slecinger, da EU želi da Srbija postane njen član bez obzira na Kosovo, ali je takođe jasno da će morati da se urede odnosi između Srbije i Kosova pre njenog ulaska u Uniju.

Osvrnuvši se na pitanje granica Kosova on je rekao da SAD i njeni saveznici u NATO-u zastupaju "tvrdo i nerealno stanovište" da se granice Kosova ne mogu menjati zbog presedana koji bi to predstavljalo za druge zemlje.

Srbija, Rusija, Kina i Indija i druge zemlje na Balkanu o tome imaju "mnogo realističiniji stav", da ako su se granice Srbije promenile radi Kosova, zašto su onda toliko bitne granice Kosova, koje nikad nije postojalo kao nezavisna drzava i čije granice su uspostavljene za vreme komunizma i Josipa Broza Tita.

Povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o Kosovu, po kome deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo, Slecinger je ocenio da to mišljenje može da posluži kao presedan za etnički podeljene države.

Slecinger je rekao da je "jasno" da je MSP rešio da izbegne ključno pitanje, a to je "međunarodni legitimitet međunarodne države Kosovo" i umesto toga se usredsredio na "tehničko pravno pitanje".

Po mišljenju Slecingera odluka Suda UN predstavlja "opasan i nekonstruktivan presedan za nekoliko važnih zemalja u svetu i za žaljenje je što je MSP samo doprineo dodatnom komplikovanju tog pitanja.

O spoljnoj politici Srbije o Kosovu u poslednje dve godine, američki stručnjak kaže da je njome "razočaran i frustriran", jer se bavila statusom Kosova "kao da je to još otvoreno pitanje, čiji ishod se može izmeniti".

Slecinger je rekao da se srpska spoljna politika poslednjih godina nije bavila pitanjem Kosova iz "na iskren i realan način". i da je srpska javnost navedena da misli da još postoji "legitimna šansa da srpska politika može prevazići tekuću realnost i ponovo uspostavi suverenitet i kontrolu nad Kosovom".

"To zapravo nije moguće bar od 1998. godine, još pre NATO bombardeovanja i jednostranog proglašenja nezavisnosti", rekao je Slecinger.