"Sud je zaključio da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije narušeno opšte međunarodno pravo, ni rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, niti ustavni okvir (na Kosovu). Shodno tome, usvajanje te deklaracije nije prekršilo nijedno primenjivo pravilo međunarodnog prava", rekao je predsednik suda Hisaši Ovada, saopštavajući savetodavno mišljenje suda.

Sud je utvrdio da međunarodno pravo u načelu ne zabranjuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeći u pitanje da li takve deklaracije zatim proizvode državnost.

Prema savetodavnom mišljenju suda, koje nije obavezujuće za države, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini njom ustanovljen. To mišljenje, sud je zasnovano na oceni da autori deklaracije nisu bile "privremene institucije samouprave na Kosovu", već grupa koje je sebe definisala kao "demokratski izabrane lidere naroda Kosova".

Autori deklaracije i sama deklaracija, stoga su, po mišljenju suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovljenog rezolucijom 1244 koja se izričito nije bavila konačnim statusom Kosova.

Sud je tako odgovorio na pitanje koje mu je, na inicijativu Srbije, postavila Generalne skupštine UN: "Da li je jednostrana deklaracija o nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?".

Današnje savetodavno mišljenje MPS ne obavezuje države.       

Generalna skupština UN zatražila mišljenje suda na inicijativu Srbije, čiji je stav da su deklaracijom o nezavisnosti Kosova narušeni temelji međunarodnog pravnog poretka.

Izricanju mišljenja prisustvovali su ministri spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i Kosova Skender Hiseni.

Tokom rasprave koja je u Hagu trajala od 1. do 11. decembra 2009, 14 država je, uz vlasti u Prištini, ocenilo da je ta deklaracija, usvojena u februaru 2008, legalna, dok je 12 zemalja, pored Srbije, tvrdilo da je deklaracijom prekršeno međunarodno pravo. Ta rasprava bila je presedan u 60 godina postojanja Međunarodnog suda pravde u smislu broja zemalja koje su učestvovale jer je pisana mišljenja sudu dostavilo 36 država, ali i u smislu da su nastupile sve stalne članice Saveta bezbednosti UN, uključujući, prvi put, Kinu.

Međunarodni sud pravde od svog osnivanja 1946. godine izdao je 24 mišljenja na zahtev UN.

Kako sam Sud naglašava "savetodavna mišljenja Suda nemaju obavezujući karakter. Na međunarodnim institucijama i organima koji su zatražili to mišljenje ostaje da odluče, svojim sredstvima, o tome kako će se dalje postupati sa tim mišljenjem".

Samo pet organa UN, među kojima su Savet bezbednosti i Generalna skupština, kao i 16 specijalizovanih institucija UN, imaju pravo da zatraže konsultativno mišljenje od Suda.

S izuzetkom presude iz 2004. godine, u kojoj je ocenjeno da su delovi zida koji je izgradio Izrael u Palestini nelegalni i da treba da budu srušeni, većina konsultativnih mišljenja Suda bili su poštovani.