Bojana Bokorov je danas na sednici Odbora Skupštine Srbije za zdravlje i porodicu rekla da u Vojvodini oko 9.500 ljudi godišnje oboli od raka, a umire njih 6.100. "Od 9.500, njih 6.000 imaju indikaciju za lečenje, a na zračenje stigne njih 2.500. Evropski i svetski standardi nalažu da postoji jedan aparat na 250.000 stanovnika. To znači da 3.500 građana Vojvodine ne stigne na radioterapiju zbog malih kapaciteta, trgovine listom čekanja i ne dobije šansu za lečenje od malignog oboljenja", precizirala je ona.

Ona je dodala da su svetski standardi za period od uspostavljanja dijagnoze do početka lečenja, pa i radioterapije zračenja, do tri nedelje, dok se u vojvođanskom institutu čeka tri meseca. "Optimum od 10 dana je ispunjen samo za strane osiguranike, a u najvećem broju slučajeva počinje se obrada i terapija istom danu", dodala je ona.

Miroslav Petrović, predsednik Udruženja korisnika zdravstvenih usluga Zdravlje, rekao je da su se tom udruženju javili pacijenti i porodice umrlih koji nisu stigli na zračenje s tvrdnjom da te nedovoljne kapacitete država rentira stranim osiguravajućim društvima rentira uz finansijsku nadoknadu.

Prema njegovim rečima, udruženje je tvrdnje pacijenata proverilo i kod lekara i konsultovalo se s pravnim savetnicima, koji su to okarakterisali kao uskraćivanje
prava na život radi sticanja protivpravne materijalne koristi. S tim navodima su, kako je rekao, upoznali i Ministarstvo zdravlja, ali su odgovor dobili tek posle intervencije poverenika za informacije od javnog značaja.

"Dobili smo odgovor da je postojanje međunarodnog ugovora Ministarstvu zdravlja poznato već dugo i da su za ugrožavanje prava na život radi sticanja protivpravne materijalne dobiti izrekli prekršajnu kaznu”, rekao je Petrović.

Dragana Jovanović, predsednica Udruženja Doktori protiv korupcije, rekla je da najveću odgovornost za stanje u zdravstvu i onkologiji ima Ministarstvo zdravlja jer ono donosi regulativu, vodi kadrovsku politiku i usmerava tehničke resurse. Ona je istakla da se saradnja koju je Institut Vojvodine za onkologiju imao sa stranim osiguranjem odvijala uz odobrenje Ministarstva, iako je, kako kaže, takav ugovor protivan zakonu.

Dragana Jovanović naglašava da, s obzirom na to da u Srbiji ne postoji dovoljno radioterapijskih kapaciteta, sprovođenje ugovora o lečenju stranih pacijenata istovremeno ukida pravo na blagovremeno lečenje od malignih bolesti za isti toliki broj domaćih pacijenata.

Dušan Jovanović, direktor Instituta Vojvodine za onkologiju u Sremskoj Kamenici, potvdio je da je tom Institutu nedostaju najmanje pet lekara, oko 40 radnika srednje stručne spreme i šest aparata za terapiju pacijenata i da je prosečno vreme na listi čekanja dva do tri meseca.

Ivana Mišić, pomoćnica Ministra zdravlja, rekla je da su 2002. radioterapijski centri bili u katastrofalnom stanju i pred zatvaranjem i da činjenice mogu da potvrde da se radilo na unapređenju onkološkog lečenja.

Od 2002. je, prema njenim rečima, u gradnju objekata za radioterapiju uloženo blizu 150 miliona dinara, svake godine su nabavljana jedan do dva nova linearna akceleratora, osnovan je PET-centar u Kliničkom centru Srbije, a u opremanje Instituta Srbije za onkologiju i radiologiju uloženo je 25 miliona dinara.

Tokom 2009. i 2010. radni odnos su zasnovali 16 doktora medicine koji su direktno usmereni na poslove radioterapije, dva diplomirana fizičara, 32 radioloških tehničara i više od 60 medicinskih sestara, a ove godine se prvi put onkolozi iz budžeta šalju na edukaciju u inostranstvo, rekla je Ivana Mišić, koja, međutim, nije komentarisala ostale optužbe na račun Ministarstva.