Milica Delević je ocenila pozitivnim trend opadanja broja građana koji smatraju da evropske integracije Srbije usporavaju i otežavaju uslovljavanja i ucene koje EU postavlja Srbiji. Iako je ta grupacija i dalje dominantna, 43 odsto ispitanika, taj broj je u odnosu na maj 2009. sedam odsto manji. S druge strane, Milica Delević kaže da raste svest ljudi o tome da su reforme koje treba sprovesti teške i obimne i broj onih koji mentalitet i nespremnost ljudi u Srbiji za promene vide kao usporavajući faktor na evropskom putu.

Stav građana da je borba protiv korupcije najznačajnija reforma koja predstoji Srbiji, a odmah zatim reforma pravosuđa, je nepromenjen. Više od 80 odsto ispitanika borbu protiv korupcije vidi kao najznačajniju.

Broj ispitanika koji Kosovo vide kao uslov za evropske integracije je od decembra 2009. porastao četiri odsto. U junu 2010. 13 odsto građana smatra Kosovo uslovom koje Evropska unija postavlja Srbiji da bi mogla da postane kandidat za članstvo u EU. S druge strane, broj onih koji saradnju s Hagom vide kao glavni uslov je opao za godinu dana, sa 79 na 70 odsto, dok postepeno raste broj onih koji kao uslove EU prepoznaju reforme sudstva, opšte reforme i iskorenjivanje korupcije.

Na pitanje da li bi na referendumu podržali članstvo Srbije u EU, 65 odsto građana odgovorilo je pozitivno, dok bi protiv članstva glasalo 15 odsto građana, što su bili rezultati i prethodnog istraživanja. Delević kaže da je nivo podrške evropskom pravcu stalan, ali da optimizam građana pada.

Mladi ljudi, u odnosu na prosek populacije, imaju znatno pozitivnije stavove prema EU. Na referendumu bi za pristupanje glasali u znatno većem procentu od proseka, njih 73 odsto, u odnosu na 65 odsto proseka populacije.