On je rekao da je prevođenje počelo 2008. kroz dva projekta, od kojih jedan podrazumeva prevod 16.000, a drugi 9.000 stranica, i da oba projekta finansira Evropska unija s 1,5 miliona evra.

Đelić je na konferenciji Govorimo evropski ukazao da je reč o istorijski najvećem prevodilačkom poduhvatu koji je Srbija ikad preduzela i da je krajnji njegov cilj usklađenost domaćeg pravnog sistema i regulativa sa evropskim.

Prema njegovim rečima, veliku važnost u projektu ima i regionalna saradnja i ukazao da treba pratiti primer Hrvatske, koja je prevod pravnih tekovina dostavila svim zemljama u regionu. „Premijerka Hrvatske Jadranka Kosor je prošlog petka taj prevod dostavila i srpskom premijeru Mirku Cvetkoviću“, rekao je Đelić i dodao da će svaka stranica srpskog prevoda biti postavljena na sajt Kancelarije za evropske integracije i tako biti dostupna svima.

Šef delegacije Evropske komisije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da u EU postoji 23 jezika i da je veliki izazov prevesti pravne tekovine na odgovarajući način. „Ne možemo imati jedinstveno tržište ili valutu ako nemamo jedinstvena pravila“, rekao je Dežer i naglasio da zato prevođenje pravnih normi na nacionalni jezik ima krucijalni značaj.

Ministarka Crne Gore za evropske integracije Gordana Đurović saglasila se sa ocenom da je prevod javno dobro i da treba da bude podeljen sa svima i podsetila da evropske pravne tekovine imaju više od 20.000 akata i više od 160.000 strana, te da njihov obim stalno raste i da je u poslednjih godina porastao gotovo tri puta.

Ona je navela da u Crnoj Gori ima predloga da se čak i u državnim organima uvede engleski jezik kao radni jezik, što bi pružilo „najveću širinu“ za obavljanje poslova.

Gordana Đurović je podsetila da je Crna Gora odgovore na pitanja iz EU upitnika prevela na engleski jezik kako bi građani EU mogli da se informišu o odgovorima Crne Gore na postavljena pitanja. Za taj posao je, kako je navela, Crnoj Gori bilo potrebno 117 prevodilaca.

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je da svakako treba da bude očuvan kulturni identitet zemlje, čiji je jezik važan deo, ali da je posao prevođenja bitan da bi bilo procenjeno da li su domaće pravne norme i u kojoj meri usklađene s normama EU.

Kada budu prevedene pravne tekovine EU, građani će moći da se upoznaju s pravnim sistemom Unije, a privrednici će moći da vide šta ih očekuje prilikom budućeg nastupanja na tržištu Evropske unije.