Predlog za stečaj podneli su Agrobanka iz Beograda kao poverilac i Valjevska pivara, koja je predložila reorganizaciju firme po otvaranju stečaja, ali nije dostavila program reorganizacije.

Prema podacima sa pripremog ročišta za otvaranje stečaja, gubitak Valjevske pivare je na kraju maja 2010. bio 1,13 milijardi dinara, a vrednost imovine bila je 560 milona dinara.

Valjevska pivara najviše duguje Poreskoj uprave Srbije, ukupno dve milijarde dinara, od čega je osnovni dug je 968,8 miliona dinara, a kamate su oko milijardu dinara.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) od 23. juna, Valjevska pivara je u blokadi 5.147 dana, neprekidno od 7. februara 1997, a prve teškoće u poslovanju registrovane su 12. aprila 1996. godine.

Iz Gradske uprave u Valjevu saopšteno je da će 16. jula u Poreskoj upravi Srbije biti održan sastanak o sudbini Valjevske pivare, koje sada ima oko 200 zaposlenih.

U saopštenju Gradske uprave navodi se i da se rešenje Privrednog suda o otvaranju stečaja ostavlja mogućnost da se "u naredna tri meseca naprave dogovori o izmirenju dugova sa najvećim poveriocima".

Poreska uprava Srbije je krajem novembra 2008. najavila, pa odložila, licitaciju za prodaju nepokretne imovine Pivare za 641,2 miliona dinara zbog dugova za neplaćene akcize i porez na promet od oko 200 miliona dinara u vreme privatizacije 2003. godine.

Valjevsku pivaru, staru gotovo 170 godina, na ponovljenoj aukciji 2003. kupio je za 20 miliona dinara konzorcijum beogradske Atlas grupe u kojem su bili i Triglav osiguranje, Gradina ekspres i bivša Atlas (sada Piraeus) banka.