Ona je novinarima predstavila izveštaj koji će podneti u UN o problemima u primerenom stambenom zbrinjavanju bivših i sadašnjih izbeglica, prognanika, naseljenika, povratnika i drugih ljudi koji žive u Hrvatskoj.

Prema njenim rečima, budući da je od 70.000 izbeglica iz Hrvatske njih 60.000 u Srbiji, vlade dve države moraju da sarađuju da bi taj problem bio rešen, zajedno s međunarodnim agencijama i finansijskim institucijama.

U izveštaju se govori o integraciji izbeglica u zemljama u kojima sada borave i/ili njihovom povratku u Hrvatsku. "Neki su se snašli u zemljama u kojima su. Oni koji ne žele ili ne mogu da se vrate moraju dobiti adekvatno stanovanje u zemlji u kojoj su", istakla je ona.

U izveštaju se navodi da je hrvatska Vlada uložila velike napore da bi obnovila oštećene kuće, vratila zauzete privatne nekretnine i privukla nove naseljenike u područja pogođena depopulacijom, a nedavno je pripremila i osnov za povratak hrvatskih izbeglica iz inostranstva. Upozorava se, medjutim, da proces nije završen, a da u Vladinim merama ima nedostataka.

"Preklapanje zakona stvorilo je složen okvir koji je otvorio prostor za prihvatanje diskrecionih odluka, katkad i ispolitizovanih, i donošenje raznolikih rešenja za osobe koje su u socijalističko i predratno doba uživale ista stanarska prava", navela je Rakel Rolnik.

Ona je posebno istakla problem nosilaca stanarskog prava koji su živeli u stanovima u privatnom vlasništvu, u vojnim stanovima i problem povratnika koji su u ratu morali da napuste svoj stan. "Za razliku od ostalih građana, te kategorije ne mogu pod povoljnim uslovima da otkupe stan na koji su imale stanarsko pravo", navela je ona u izveštaju.

Kao drugi veliki problem ona je istakla pitanje stambenog zbrinjavanja Roma, naglasivši da je tokom boravka u Hrvatskoj na najgore životne uslove naišla u naseljima u kojima žive Romi.