"Ta diskriminacija nije poznata ni po Ustavu Srbije, a ni po evropskom zakonodavstvu", rekao je on.

Prema njegovim rečima, nije bilo dobro ni to što se subvencije daju samo registrovanim gazdinstavima koji plaćaju penziono osiguranje, dok je veliki deo njih ostao bez podsticaja, kao i veliki agrokompleksi.

Povodom prve dve godine rada Vlade Srbije, Prostran je ocenio da je agrarni budžet i dalje mali.

"Prošle godine bio je samo dva odsto ukupnog budžeta, ove godine iznosi tri odsto, dok su zahtevi privrede da se obezbedi bar pet odsto ukupnog budžeta za poljoprivredu, mada bi najidealnije bili oko 10 procenata", rekao je on.

Prostran je naveo da su srpski zemljoradnici u protekle dve godine od Ministarstva poljoprivrede dobili uređenije zakonodavstvo.

Kako je rekao, urađen je "veliki posao u zakonodavstvu', usvojen je 31 zakon usaglašen sa zakonodavstvom Evropske unije ali, kako je dodao, "glavna manjkavost bila je nemogućnost da se poljoprivreda više finasjiski podrži iz budžeta".

Prostran je podestio i da još nisu završeni Nacionalni program razvoja poljoprivrede i Nacionalni program ruralnog razvoja na osnovu kojih poljoprivreda treba da se dobije više novca iz budžeta, što je po novom Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju trebalo da se uradi do 11. juna.