"To ne znači automatsko davanje statusa kandidata, već početak procesa u kome EK treba da preporuči da li je Srbija zrela da taj status stekne. Tokom ovog procesa i administracija i vlada biće u intenzivnom dijalogu s EU i odvijanje reformi postaće mnogo značajnije, a samim tim i mnogo intenzivnije posmatrano od EU", ocenila je Delevićeva.

Ona je u intervjuu za nedeljni Blic navela da ne misli da je rezolucija Srbije o Kosovu usklađena sa EU u zamenu za bržu evrointegraciju Beograda.

"Pre bih rekla da je dogovor oko rezolucije jedan partnerski i konstruktivan odnos, koji Srbiji pomaže da ostvari svoje ciljeve. Ovim je najzad stvorena partnerska politička klima u kojoj se odluke o napredovanju Srbije donose lakše, doživljavaju prirodnije, a rad koji je Srbija uložila na putu integracija lakše kapitalizuje", poručila je Delevićeva.

Govoreći o predstojećem izveštaju EK o napretku Srbije, ona je navela da "nije sigurna" da će Beograd u potpunosti ostvariti visok standard koji je postavio prethodni izveštaj, ali je dodala da će biti pomaka "pre svega u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu".

Delevićeva, s druge strane, smatra da će EK ukazati Srbiji na činjenicu da je spora u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije.

"EK će podsetiti i na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, nadzora nad finansiranjem političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku. Pod lupom će se naći i reforma pravosuđa, ali i ocena sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u raznim oblastima", ukazala je Delevićeva.

Ona je podsetila da je Srbija iako još nije stekla status kandidata uspela da odradi veliki deo pripremnog posla za povlačenje sredstava iz EU fondova, namenjenih regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa, kao i da je, jedina u regionu, završila programiranje sredstava za 2011.