Seglija ističe da je sporazumom koji je sklopio s Cukerbergom, tada studentom na Harvardu, bilo je predviđeno da Cukerberg razvije veb-sajt Thefacebook.com, uz novčanu nadoknadu od 1.000 dolara i 50 odsto učešća u tom sajtu, dok je druga polovina trebalo da pripadne njemu, prenele su agencije pisanje Vol strit džornala.

Lansiranje sajta je bilo planirano za 1. januar 2004, ali je kasnilo do 4. februara, a ugovorom je bilo predviđeno, kako je naveo Seglija, da se njegovo učešće u sajtu povećava jedan odsto svakog dana kašnjenja lansiranja. Seglija zato tvrdi da mu je u to vreme pripadalo 84 odsto kapitala Facebooka, ali i da mu pripada 84 odsto prihoda koje je od tada ta najveća društvena mreža ostvarila.

Tužba je podneta 30. juna sudu u američkoj saveznoj državi Njujork, a potom je prebačena saveznom sudu na zahtev Facebooka, koji ju je okarakterisao kao neosnovanu i najavio jaku sudsku borbu.

Dok traje taj sudski proces, Facebooku je zabranjena prodaja akcija.

Facebook je rad počeo u februaru 2004. kao Internet-mreža za studente jednog američkog univerziteta, ali je ubrzo prerastao ne samo studentske, već i okvire SAD. Već 2006. sajt je vredeo 52 miliona dolara, a 2008. je imao 100 miliona korisnika. Taj broj je iz godine u godinu rastao, a samo od aprila do septembra 2009. Facebook je privukao 100 miliona novih članova. Ta društvena mreža danas ima oko 400 miliona registrovanih članova i vredi 1,1 milijardi dolara.