On je objasnio da je kriza „presekla“ privatizaciju tih banaka i da trenutno nema zainteresovanih kupaca.

Potencijalna opasnost, prema rečima Jeremića, je i devizni rizik.

„Trebalo bi sagledati efekte referentne kamatne stope i trošenja deviznih rezervi na održavanje kursa. Ako bi se ispostavilo da taj vid odbrane dinara više ne funkcioniše došlo bi do velikih lomova na tržištu, stanovništvo i privreda ne bi mogli više da vraćaju kredite jer su najvećim delom zaduženi u devizama“, naglasio je Jeremić.

On ističe i da je loš trend da se država sve više zadužuje kod banaka jer zbog toga one manje kreditiraju stanovništvo i privredu. „Pre dve godine država je kod banaka bila zadužena 10 milijardi dinara, a do kraja maja ove godine 150 milijardi“, rekao je on.

Aleksandar Knežević, viši menadžer u konsultantskoj kući Delloite, čija je analiza vodećih 15 finansijskih institucija u jadranskom regionu takođe objavljena u okviru edicije, rekao je da banke nastavljaju „čišćenje“ aktive opterećene teško naplativim potraživanjima.

On je ipak istakao da banke u narednom periodu čeka uvođenje Bazela II, a osiguranja Solventnost II.

Finansijske institucije u regionu su, kako je istakao, uspele da u prošloj godini zadrže nivo bilansne aktive i profitabilnost, ali je obim kreditne aktivnosti smanjen zbog strožih uslova za odobrenje kredita.

Zoran Jeremić je kazao da finansijske institucije sve više racionalizuju poslovanje, smanjuju broj radnika te da se investicioni fondovi i brokerske kuće gase, a dobrovoljni penzijski fondovi konsoliduju.

„Takvi trendovi neće biti brzo zaustavljeni i finansijski sektor će kasnije izaći iz krize nego realni“, rekao je on.