Poslepodne dvojica predsednika prisustvovaće u Subotici obeležavanju 20. godišnjice od osnivanja Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV).

Josipović je izjavio juče da očekuje da će tokom posete Srbiji i razgovora sa srpskim zvaničnicima biti postignut napredak u rešavanju pitanja nestalih osoba, izbeglica, kao i vraćanja nestalog kulturnog blaga u Hrvatsku.

"Radićemo na rešavanju brojnih pitanja. Očekujem pomake vezane za pronalaženje nestalih osoba, očekujem pomak vezan za izbeglice", rekao je Josipović u izjavi za HTV.

"Možemo puno učiniti za povratak nestalog kulturnog blaga u Hrvatsku, a i u mnogim drugim oblastima, posebno u privredi, jer to očekuju naši privrednici, a i svaka saradnja u interesu je obe strane", kazao je hrvatski predsednik.

"Za vreme dvodnevne zvanične posete, zajedno sa svojim delegacijama, (predsednici) će proći zajedno kroz status svih otvorenih pitanja, evidentirati napredak i dogovoriti dalju dinamiku rešavanja problema. Takođe će se razgovarati i o svim oblicima saradnje, kako bilateralnim tako i u okviru integraciju u Evropsku uniju", rečeno je agenciji Beta u kabinetu predsednika Hrvatske.

Prema navodima iz Josipovićevog kabineta, poruka posete je otvorenost i komunikacija, odnosno da "dve susedne demokratske države i o teškim otvorenim pitanjima mogu da razgovaraju racionalno i konstruktivno i da ih rešavaju na dobrobit građana obe zemlje".

"Napretka u rešavanju otvorenih pitanja ima, to je proces, ali on ide napred i posao dve delegacije jeste da u razgovoru zaključimo šta je sve rešeno, a šta nas još čeka da se reši", rečeno je u kabinetu hrvatskog predsednika.

Drugog dana posete, Josipović će se sastati s premijerom Srbije Mirkom Cvetkovićem.

Kako je najavljeno iz Josipovićevog i Tadićevog kabineta, dvojica predsednika će u ponedeljak razgovarati sa porodicama izbeglica, koje se vraćaju u Hrvatsku.

Josipović će se sastati i sa predstavnicima više nevladinih organizacija iz Srbije koje se bave humanitarnim pravom.

Predsednici će potom prošetati Knez Mihailovom ulicom u Beogradu i prisustvovati susretu umetnika Srbije i Hrvatske na Kalemegdanskoj terasi.

To će biti prva zvanična poseta Ive Josipovića Srbiji otkako je izabran za predsednika Hrvatske.

Odnosi između dve države pogoršali su se nakon što je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova, što je kulminiralo Tadićevim odbijanjem dolaska na Josipovićevu inauguraciju 18. februara zbog prisustva kosovskog predsednika Fatmira Sejdijua.

Josipović i Tadić sastali su se prvi put 24. marta na neformalnom, iznenadnom sastanku u Opatiji, a nekoliko dana kasnije učestvovali su u Briselu u raspravi o zapadnom Balkanu.

Sredinom aprila u Pečuju u Mađarskoj je održan trilateralni sastanak predsednika Hrvatske, Srbije i Mađarske, nakon kojeg su Tadić i Jospović zajedno posetili Bački Monoštor i sreli se s predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u Srbiji.

Krajem maja učestvovali su u Sarajevu na skupu Igmanske inicijative zajedno sa zvaničnima Crne Gore i BiH.

Na svim tim susretima Tadić i Josipović su isticali da sva otvorena pitanja mogu da budu rešena dogovorom, a založili su se i za vansudsko rešenje međusobnih tužbi za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu.