27. jul 2010. 08:53:18

| Boza Bogdanovic

0

Ovim komentarom sam pre dve godine konkuriso za Nagradu EU Lorenzo Natali, na njihov poziv. Bice jos dugo aktuelan.

KORENI SRPSKE PROPASTI
Milosevic je bio “vrhunsko oruzje” Mirinih komunista. Osnovao je opozicione stranke, razbio SFRJ, isprovocirao NATO-pakt monstruoznim zlocinima u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, da bi namerno iznudio sankcije, obezvredio privredu, osiromasio narod hiper-inflacijom, izneo 10-ak milijardi dolara na Kipar i ostala ostrva, izazvao bombardovanje, izgubio vlast i prepustio DOS-u “vruc krompir” (privatizaciju preduzeca njegovim tajkunima). Taj zadatak je perfektno odradio. Milosevic, Milutinovic i Sainovic su se zrtvovali, da bi obezbedili svoje porodice i prebacili preko 70% celokupnog bogatstva Srbije u ruke udbaskih tajkuna. DOS zvanicno vlada, a oni sakupljaju kajmak. Na osnovu sadasnjeg rejtinga DOS-a vidi se da je Mira Markovic pravi pobednik Petog oktobra a ne DOS, jer njena fiks ideja o bratimljenju nekih pravoslavnih drzava od Drine do Vladivostoka ponovo dolazi do izrazaja. Povampirila se podela “fifti-fifti”sa Jalte iz 1944. godine.

Ruski KGB-ovci su se mirno odrekli komunizma i nekoliko miliona kvadratnih kilometara teritorija, da bi vremenom postali najbogatiji ljudi sveta. Slicno je postupio i Milosevic. “Ratovao” je zbog Karlobaga i Virovitice, a odrekao se Kosova i Metohije, sa velikom verovatnocom da od Srbije na kraju ostane samo omanji Pasaluk. Milosevic je najvecu stetu naneo srpskom narodu, pa je DOS morao da mu sudi u Srbiji, osudi ga na smrt, izvrsi kaznu i zabrani ratno-huskacke i zlocinacke stranke. Ostali narodi ce Milosevicu kad tad podici spomenik, jer se bez njega nikada ne bi osamostalili. Hrvatska je dobila oko 90% obale SFRJ na Jadranu i iselila nekoliko stotina hiljada Srba, bosanski muslimani svoju drzavu, Slovenci su usli u EU, crnogorski politicari se obogatili, a Albanci sa Kosova i Makedonci se osamostalili. Jedini gubitnici smo mi Srbi. Da li je samo Milosevic kriv, ili smo tako nesto i zasluzili?! Mislim da jesmo. Ima nesto trulo u srpskom narodu, toliko trulo da se jedva dise. Bicu prinudjen da zatrazim politicki azil.

Izgubili smo Kosovo, a jos nismo udarili u dno. Postoje pravi momenti za svodjenje racuna, i u porodici i u drzavi. Moramo krenuti od rusenja pojedinih mitova: Kralj Aleksandar, Pasic, Tito, Milosevic, Seselj, DOS, Micunovic, Djindjic, Kostunica, Tadic, EU, Rusija, SAD. Ulog je veliki, pa se o svim najvaznijim ljudima sveta, Srbije, levice i DOS-a mora otvoreno i argumentovano pisati i pricati. Ljudi smo, pa moramo oprastati male greske jedni drugima, ali velike ne smemo.

Amerikanci i EU sada podrzavaju laznu proevropsku koaliciju Milosevicevih socijalista i demokrata, da socijalisti ne bi stvorili istinsku prorusku koaliciju sa radikalima i Kostunicom. Amerikanci su i sami svesni da 17. februara nisu ostvarili trajni mir na Balkanu, a nisu ni hteli. Celoj Evropi, EU, Balkanu i samoj Srbiji je u interesu da Srbija sto pre udje u EU. Nazalost, Amerikanci nas prosto guraju u narucje Rusije. Oni ulaze u novi “hladni rat” sa Rusima, da bi podstakli posustalu privredu i zauzeli sto bolje pozicije na Bliskom istoku pred energetsku krizu. Najvazniji ruski politicari (visoki KGB-ovi funkcioneri) zele da povrate ugled vojne velesile A kategorije kod ostalih drzava bivseg SSSR-a i u Kaspijskom regionu. Vec godinama i jedni i drugi koriste pojedine srpske politicare u tom “ratu za naftu”. Najsmesnije i paradoksalno je da Amerikancima u tome pomazu bas oni, koji se non-stop javno bune protiv americke politike?! Pocevsi od Milosevica, Mire Markovic, Seselja, pa do Tome Nikolica, Velje Ilica i Kostunice.

Evropa, EU, Balkan i Srbija moraju prvenstveno stititi svoje interese, pa tek onda americke ili ruske. EU ne odgovara da ulozi milijarde dolara u novi “hladni rat” i kupovinu americkog “raketnog stita”. Najvece firme iz Kine, Japana, Juzne Koreje i Indije postepeno preuzimaju evropsko trziste i hvata ih panika zbog toga.

Moj komentar na B92 od 17. februara na clanak: “Kosovo proglasilo nezavisnost” je oborio apsolutni rekord na B92 sa 2.212 preporuka citalaca i ja sam veoma ponosan zbog toga. Istog dana su ga samoinicijativno objavili Blic Online, B92 Blog i Forum-Index.hr (iz Hrvatske?!), sto se moze proveriti na njihovim sajtovima. Citiram ceo komentar:

“Mnogo puta sam se upitao gde je kraj srpskoj propasti. Odnosno, kada cemo udariti u dno i krenuti navise, ka spasenju. Dva miliona Srba je poginulo u ratovima i na raznim stratistima u poslednjih sto godina, uglavnom na strani saveznika. Zahvaljujuci zverstvima “patrijota” u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu – proglaseni smo zlocinackim narodom, koji treba kazniti i poniziti. Japanci su “progledali” tek posle druge atomske bombe, Nemci kada su saveznici raskomadali Nemacku, a mi nismo ni posle hiper inflacije i bombardovanja, cak ni posle Petog oktobra.

Danas smo na pravoj prekretnici. Da se vratimo u Cetvrti oktobar, konacno posvadjamo sa Amerikancima i pojedinim drzavama EU, okrenemo Rusiji i Kini i postanemo pravi cir na Balkanu, sa svih strana okruzen NATO-paktom. Druga je, da se malo javno pobunimo zbog gubitka te svete zemlje, isplacemo, pomolimo Bogu, pokajemo zbog srpskih zlocina i da vec za nekoliko dana krenemo u oporavak Srbije. Za prvu alternativu su se zalagali Slobodan Milosevic, Mira Markovic i njihovi istomisljenici i tajkuni. I zbog nje su ubijali, granatirali, palili, proterivali, silovali, a rezultat se vidi. Medjutim, njih dvoje i njihovi politicki prijatelji nisu danas na vlasti, bar zvanicno.

Zato se javno obracam svim demokratski orijentisanim ljudima Srbije, a najvise Tadicu i Kostunici. Srbija je na prekretnici, a od vas dvojice najvise zavisi kojim putem ce nastaviti. Mozete je spasiti, ili unistiti. Ako je spasite, zasluzujete svo postovanje, koje imaju najveci srpski velikani. Ako dozvolite da se unisti, tu je kraj DOS-a i demokratije. Peti oktobar vise ne postoji. Gotovo je sa lazima i praznim obecanjima.
Boza Bogdanovic, Bor
(Boza Bogdanovic, 17. februar 2008 09:21)
Broj preporuka 2212 (zavrseno citiranje)

VELIKA SEOBA SRBA
Jos od sredine 1998. godine se javno zalazem za pravednu podelu Kosova, a taj clanak je zavrsio u borskom SUP-u. Ipak sam uspeo da ga objavim u Borskim novinama. I dalje smatram da je to jedino, realno i ostvarljivo resenje, cak i sada posle osamostaljenja Kosova. Pod uslovom, da istovremeno udjemo u EU. Srpska golgota na Kosovu (srpskom Jerusalemu) zapocela je u periodu 1689-90, kada je doslo do Velike Seobe Srba pod vodjstvom Patrijarha Arsenija III Carnojevica. Turci su 1659. godine obesili prethodnog Patrijarha Gavrila. Hriscani su medjusobno ratovali, a Kara Mustafa je to iskoristio i sa velikom vojskom 1683. godine stigao do Beca. Turska opsada Beca je trajala tri meseca. Kralj Sobieski je pobedio Turke i njihova vojska je pocela sa povlacenjem.

Stotine hiljada Srba su 40 dana isli peske od Kosova do Budimpeste, a na celu je bio Patrijarh. Mahmud-pasina vojska je spalila velelepne manastire Pecku patrijarsiju, Milesevo, Djurdjeve Stupove, Sopocane, Studenicu, Ljubostinju, Ravanicu, Manasiju, koji se sada nalaze pod zastitom UNESKO-a. Sve odrasle Srbe su pobili, a devojke i decake odveli u ropstvo, osim onih koji su se prethodno odselili ili pobegli u zbegove. Kuga je pokosila toliko sveta, da “zivi nisu mogli stici da sahrane mrtve”. Albanci su to iskoristili i poceli sa naseljavanjenjem opustosene Metohije i Kosova.

U tih pet vekova pod Turcima, Pravoslavna crkva je uspela da sacuva jezik, kulturu i hriscansku veru. Da nije pod njenim vodjstvom doslo do Velike Seobe Srba krajem XVII veka, Albanci ne bi naselili Kosovo i Metohiju, ali bi se Srbi verovatno prepolovili. Pre hiljadu godina bilo nas je isto koliko i Engleza, a sada smo narod u izumiranju. Zato je nas knjizevnik Milorad Pavic napisao roman o izumrlom narodu Hazarima (Srbima), sa kojim je konkurisao za Nobelovu nagradu.

NDH, USTASE I TITO
Mesic i Sanader rade na tome da Hrvatska sto pre postane clanica EU. Medjutim, istorija ne pocinje od monstruoznog unistenja Vukovara, kako oni tvrde, niti od “Oluje”, kako nas min. Jeremic kaze. I jedno i drugo ne moze sluziti na cast, ni srpskom, ni hrvatskom narodu.

Devetog marta 1991. godine su pristalice proevropske, mirnodopske i monarhisticke Srbije organizovali cuvene demonstracije u Beogradu. U tom momentu Hrvat Mesic bio je preds. Predsenistva SFRJ, Hrvat Markovic preds. Vlade, a Hrvat Kadijevic savezni sekretar za narodnu odbranu. Izveli su tenkove na ulicu i spasili Milosevica, buduceg ratnog zlocinca, umesto da iskoriste pravi momenat za njegovo obaranje i podrsku antiratnim snagama u Srbiji?! Kaze se da “jedna kap moze prepuniti okean”, a navedeni ljudi su je ulili i spasili Milosevica?! Dva meseca kasnije je poceo rat u Hrvatskoj, a iduceg proleca u Bosni.

Stotine hiljada srpskih zrtava u Prvom svetskom ratu na strani saveznika, koji su bas zbog ultimatuma Austro-Ugarske Srbiji usli u rat. Francuzi su nam posle proboja Solunskog fronta, u kome smo sa nekoliko desetina hiljada poginulih i ranjenih vojnika ubrzali kraj Prvog svetskog rata, ponudili Makedoniju, Crnu Goru, Dalmaciju, Bosnu i Slavoniju u stvaranju samostalne Kraljevine Srbije. Nasi politicari i Kralj Aleksandar nisu pristali?! Slovenci i Hrvati su usli u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i prikljucili se pobedniku, da ne bi placali ratnu stetu i bankrotirali, slicno Nemackoj. Srpski politicari (Pasic i ostali) i mladi Kralj Aleksandar nisu insistirali na tome da se zvanicno napise sta Srbija “od miraza u taj brak unosi” (od Grcke i Albanije do Karlobaga i Virovitice), sto bi nasi ratni prijatelji Francuzi i Englezi garantovano podrzali, vec su stvorili banovine. Hrvatskoj banovini su pripali ceo Srem, Zemun i 4.500 kilometara obale na Jadranu. Kralj Aleksandar je kasnije uvideo gresku i nameravao da odvoji Srbiju, ali su ustase 1934. godine organizovali njegovo ubistvo u Marseju.

Ustase (Hrvati i muslimani) su divljale, palile i klale u Nezavisnoj Drzavi Hrvatskoj (NDH), koju su Pavelic i Hitler formirali. Na licu mesta ili u logorima su zverski pobili stotine hiljade Srba, a ostali su trazili spas u zbegovima, kod cetnika i partizana, u Srbiji i Crnoj Gori. Zato su u prve 2-3 godine u Titovim partizanima bili uglavnom Srbi i Crnogorci, sto se moze proveriti u arhivi JNA. Procitao sam 2.000 strana o zverstvima u Jasenovcu, od kojih se coveku kosa na glavi dize i shvatio da ih nisu ucinili obicni Hrvati i muslimani, vec pojedine krvolocne zveri u ljudskom obliku. Ljudi se ne mogu osvetiti, a da i oni ne postanu prave zveri. Zato nisam postao dobrovoljac na pocetku rata u Hrvatskoj i otisao da im se osvetim, vec se javno pobunio protiv pocetka rata, a februara 1992. godine uclanio u antiratnu DS.

Hrvat Pavelic je ubijao, a Hrvat Tito je to iskoristio. Na Drugom zasedanju AVNOJ-a je odredio granice republika i pokrajina, koje su se poklapale sa granicama bivsih banovina, osim Srema koji je usao u sastav Vojvodine. Niko od prisutnih Srba i Crnogoraca (Popovic, Rankovic, Stambolic, Djilas, Vukmanovic, Vlahovic itd.) nije se pobunio?! Hrvati, gubitnici iz Prvog svetskog rata i osnivaci zloglasne nacisticke NDH u Drugom svetskom ratu, dobili su 4.500 kilometara predivne obale na Jadranu, od Pirana do Prevlake u Boki Kotorskoj. Srbi, pobednici iz Prvog svetskog rata i Titovi partizani - dve autonomne pokrajine koje se u jednom momentu mogu otcepiti?! Uzgred, hrvatski akademici (Aralica, Asperger, Bogisic, Jelcic, Pecarić i Mihanovic), biskupi (Bogovic i Ivas) i mnogi profesori i umetnici dali su ovih dana javnu podrsku proustaskom pevacu Marku Perkovicu-Thompsonu. Na njegovim koncertima skupi se i po 50.000 gledalaca, a mnogi od njih nose nacisticka obelezja?!

STUDENTI, TITO I VISESTRANACKI IZBORI
U istoriji i politici se nista slucajno ne desava. Uzroci i posledice se svo vreme preplicu. Pogresan potez iz 1918. godine uzrokuje katastrofalne posledice svih sto godina. Tito je na vreme pripremio kadrove za visestranacku borbu. Iskoristio je nemire i strajkove sirom Evrope da 1968. godine organizuje cuvenu pobunu studenata u Beogradu. Nabrojacu aktere, a jasno je da su najmanje 80% njih bili saradnici Sluzbe bezbednosti: prof. Micunovic, akademici Mihajlo Markovic i Ljubomir Tadic (otac Borisa Tadica, preds. Srbije), prof. Zagorka Golubovic, Borislav Mihajlović-Mihiz, prof. Vesna Pesic, Zigon, Borka Pavicevic, prof. Zivotic, prof. Svetozar Stojanovic, prof. Popov, prof. Indjic i studenti Vuk i Danica Drašković. Podršku pružaju umetnici Cosic, Copic, Bećković, Kiš, Pekić, Pavlović, Žilnik, Makavejev. Profesori su predlozili da se Univerzitet u Beogradu nazove “Univerzitet Karl Marks”?! Ustali su i studenti Sarajeva, Zagreba, Novog Sada, Niša, Ljubljane,.. Ustalasala se radnicka klasa sirom SFRJ.

Tito je podrzao studente na TV-dnevniku, a oni su izasli iz Rektorata u uhvatili se u Kozaračko kolo, uz parolu: “Mi smo Titovi, Tito je naš!" i pesmu: "Druže Tito, ljubičice bela". Najvazniji svetski listovi su 10. juna objavili da je Tito dao podrsku pobunjenoj omladini, a on je naglo povecao ugled u narodu pred samu okupaciju Cehoslovacke i pripremio “demokratske” kadrove za kasnije.

Milosevic je znao da ce glavni suparnici biti Demokratska stranka i Narodna radikalna stranka (NRS), zbog velikog ugleda Nikole Pasica, pa je “pomogao” u njihovom osnivanju. Advokat Guberina je 1990. godine postao predsednik, a pok. adv. “Miza” iz Zajecara potpreds. NRS. Uzgred, Mizina kcerka je udata za sina Zorana Sokolovica, Milosevicevog min. unutrasnjih poslova koji je izvrsio samoubistvo posle Petog oktobra da ne bi otisao u Hag kao ratni zlocinac. Oktobra 1990. godine u svim medijima je objavljeno da je adv. Guberina homoseksualac i njegova stranka je propala na Izborima. To su iskoristili udbasi Seselj i Tomislav Nikolic da osnuju Srpsku radikalnu stranku, kojoj su pripojili ostatke NRS, a adv. Miza je i dalje bio potpredsednik.

Akademik Ljubomir Tadic, prof. Cavoski, Mica Popovic, Mihiz i Selenic su se dogovorili u stanu Kostunice da osnuju Demokratsku stranku, a zvanicni osnivaci su: Cavoski, Danojlic, Djindjic, Djogo, Gligorov, Indjic, Jankovic, Kostunica, Micunovic, Pekic, Perisic, Stojanovic i Vukajlovic. Prisli su akademici Nikola Milosevic i Ljubomir Tadic, Aleksandar Petrovic, prof. Vladeta Janković, prof. Božić, Tosic, prof. Basic, dr Batic, prof. Lilic, prof. Domazet, prof. Mijatovic, prof. Labus, prof. Grubac, prof. Kuzmanovic, mr Vuksanovic, Gavrilovic, Slobodan Radulovic, Vida Ognjenovic, Boris Tadic, Zoran Zivkovic itd. Micunovic i Kostunica su bili protiv bojkota prvih Izbora?! Prvi poslanici DS bili su Micunovic, Djindjic, Kostunica, Vuckovic, Petrovic, Simonovic i Zecevic. Pekic se vratio u London i u testamentu insistirao “da njegovo telo u sledecih hiljadu godina ne sme da se vrati u Srbiju”.

Osnivaci Srpske narodne obnove (SNO) su Mirko Jovic, Vuk Draskovic (bivsi sef kabineta preds. Vlade SFRJ) i Seselj (Vukov kum). Sva trojica zajedno su poslali preko 40.000 dobrovoljaca na ratista u Hrvatskoj. Vuk Draskovic je kasnije osnovao Srpski pokret obnove (SPO) i posle pogibije Giske u Gospicu postao “mirotvorac”, a Seseljovi i Jovicevi dobrovoljci i Arkanovi “tigrovi” su prolili “reku krvi” u Hrvatskoj i Bosni. Seselj je u Hagu, Arkana su ubili januara 2000. godine, a Jovic se kasnije kandidovao na Izborima za preds. Srbije?! Osnivaci Gradjanskog saveza Srbije (GSS) su Vesna Pesic i udbasi Tanic i Svilanovic. Novu demokratiju (ND) su osnovali Titovi omladinski funkcioneri i udbasi Dusan Mihajlovic, Stefanovic i Jokanovic. Demokratsku alternativu (DA) je osnovao Nebojsa Covic, Milosevicev gradonacelnik Beograda (1993-97).

Milosevic, Mira Markovic i bivsa Sluzba drzavne bezbednosti su tacno znali koja ce im cetvorica lidera srpske opozicije najvise smetati. To su Vuk Draskovic (tzv. “Kralj ulica”), Seselj, Micunovic i Djindjic. Kostunica nije igrao vaznu ulogu sve do septembra 2000. godine. Njihove neprekidne svadje su produzile vlast Milosevicu za najmanje nekoliko godina. Da su se udruzili na izborima 1992. ili 1993. godine (u vreme hiper-inflacije), SPS i JUL bi pali, “kao kruske”. Svo vreme su ubaceni clanovi iz Sluzbe drzavne bezbednosti svadjali svakoga sa svakim od njih. Cinjenica je da je izvrsen atentat na Djindjica a dva puta pokusan atentat na Vuka Draskovica. Micunovicu, Kostunici i Borisu Tadicu nista ne fali, pa i to verovatno nesto znaci.

Pok. Djindjica sam sreo 30-tak puta na sastancima GO DS (1992-94) i na mitinzima u Beogradu i Boru. Pozdravili smo se i popricali 10-tak puta, od toga, pet puta od preuzimanja vlasti. Ja sam jedan od retkih ljudi ovog dela Srbije cije ime je znao i uvek mi se obracao po imenu (“Reci, Bozo”). Malo je falilo da Djindjic postane jedan od najpopularnijih ljudi srpske nacionalnosti svih vremena, a ipak nije postao, niti je to zasluzio, nazalost i na stetu celog srpskog naroda. Veoma inteligentan, harizmatican, 100% proevropski i proamericki orijentisan. Ovo poslednje je pravi razlog za ubistvo Djindjica, a ne osveta Mire Markovic i njenih prijatelja i poslusnika.

Na Izborima 1993. godine Djindjic mi je garantovao mesto poslanika, ako mu dam podrsku prilikom rascepa DS. Ja sam odbio, prisao Micunovicu i mnogo puta se pokajao zbog toga. Devetog i desetog januara 1994. godine odrzali smo Glavni Odbor DS u maloj sali Doma sindikata. Prethodne veceri smo se dogovorili na sastanku da bas ja, u ime DS iz Bora, predlozim glasanje o poverenju prof. Micunovicu, kada mi on da rec. Na tom sastanku prisustvovali smo: Micunovic, Domazet, Simonovic, pok. Tosic, Prica, Vuckovic, Mijatovic, Lilic, akademik Tadic i ja. Iduceg jutra nije doslo do glasanja, jer je Micunovic shvatio da je u manjini. Uzgred, u tom momentu licni sekretar preds. stranke bio je Boris Tadic, koji je pomagao Micunovicu u vodjenju sednice, koja je potrajala skoro 20 sati. Licni sekretar, covek od maksimalnog poverenja prof. Micunovica, prisao je Djindjicu?! Takodje i Vuksanovic (buduci ministar), rodjeni sestric prof. Micunovica?! Jasno je da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti.

Najvise zameram pok. Djindjicu to sto se okruzio ljudima veoma sumnjivog morala, i u stranci i u Vladi, a pogotovo kada nije morao. Takvi podmitljivi ljudi lako podlezu uticaju Sluzbe drzavne bezbednosti, pa su garantovano mnogi od njih kasnije postali njihovi spijuni i saradnici, a neki su vec bili, jos pre prvog susreta sa njime. To su Kolesar (sekretar preds. Vlade), Janjusevic, Beba Popovic, pom. min. Nenad Milic (udbas, sekretar Vlade pre Kolesara), sponzori DS (Kostic, Cepter, Miskovic, Beko, Radulovic, Djukic, Djilas), Ceda Jovanovic, Zoran Zivkovic, Goran Vesic, min. Raseta, min. Mihajlov, Srdjan Popovic, Igor Tadic, Grbin, dr Kolundzija, min. Novakovic (bivsi sluzbenik mafijasa Mark Rich-a), min. Vlahovic (koji je javno nudio RTB za 1 dolar?!) i ostali savetnici i eksperti za “trla baba lan”. Zasto je covek ogromne inteligencije i pronicljivosti dopustio da ga okruze takvim ljudima?! Iz gluposti, sigurno nije. Ocigledno je da ga je Sluzba drzavne bezbednosti iz nekih razloga drzala u rukama, i da je on to znao, a mi ostali ne.

DOS je oprostio Milosevicu milijarde dolara na Kipru?! Janjusevic i Kolesar su (sa ministrima) organizovali prodaju Cementare u Popovcu i ogromnog SARTRID-a americkoj firmi U.S. Steel za svega 23 miliona dolara, a Vlada je preuzela 1,7 milijardi dolara njegovih dugova?! Pukla je nevidjena bruka u medijima i to je iskorisceno da se da “zeleno svetlo” sa zapada da se Djindjic ubije. Zna se da su pucali obicni roboti (“koji rade na dugme, kada ih ukljucis”), zna se da su “crvene beretke” organizovale, a Mira Markovic naredila atentat. Jedino se ne znaju imena najvaznijih svetskih i DOS-ovih lidera, koji su se unapred slozili. Vec godinama potenciram vaznost i uticaj dogadjanja u borskom RTB-u na celu Srbiju. Kada razotkrujemo tajnu o nuklearnom otpadu, Sainovicu, mafijasu Mark Rich-u, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, doci cemo do imena ljudi iz DOS-a, koji su odobrili da se Djindjic ubije.

List “Danas” je bas Petog oktobra objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana sam bio ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego Micunovic, Boris Tadic i Batic. I ostali u Srbiji i svetu sada vide da je Protektorat jedino resenje. Sto pre!
Boza Bogdanovic, Bor