Uoči skupa, guverneri centralnih banaka i ministri finansija zemalja regiona u ekskluzivnim intervjuima za magazin Bankar između ostalog govore o tome šta su najveći izazovi institucija na čijem su čelu i o izazovima vezanim za javne finansije.

 

Jelašić: Najvažnija stabilnost cena

Ključan izazov u drugoj polovini godine biće održanje stabilnosti cena u periodu postepenog privrednog oporavka, najavljenog odmrzavanja zarada i penzija i nastavka turbulentnih kretanja na međunarodnim finansijskim tržištiima, rekao je Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije u ostavci.

On je precizirao da će taj cilj biti teže ostvariti nego u prvim mesecima 2010. „Pored tog osnovnog cilja, važan zadatak za NBS biće održanje, pa i eventualno povećanje, obima kreditiranja banaka“, kazao je Jelašić. Guverner u ostavci je istakao da će u godini kada su relaksirane obaveze banaka po osnovu Bečke inicijative NBS pomno pratiti razvoj kreditne aktivnosti.

 

Krgović: Ojačati superviziju banaka

Predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović kazao je da će najveći izazov u ovoj godini biti dodatno jačanje efikasnosti supervizije banaka, upodobljene ekonomskim prilikama.

„To podrazumeva rad na mnogim poljima, od donošenja nove zakonske regulative u vezi s funkcionisanjem CBCG-a, preko efikasnog delovanja prema nesolidnim bankama u izuzetno nepovoljnim uslovima, do dodatnog jačanja kreditnog potencijala banaka kroz forme subordinisanog i drugog kreditiranja, te rasta depozitnog potencijala uz uticaj na smanjenje sistemskih rizika“, precizirao je Krgović.

On je zaključio da je zapravo reč o starom izazovu, ali da su okolnosti u kojima se ostvaruje promenjene u negativnom pravcu.

 

Kozarić: Očuvati monetarnu i finansijsku stabilnost

Očuvanje monetarne i finansijske stabilnosti biće i u ovoj godini osnovni zadatak Centralne banke BiH, rekao je guverner te institucije Kemal Kozarić. On je naglasio da su u proteklom periodu aktivnosti Centralne banke bile usmerene na ublažavanje posledica finasijske krize, pre svega na očuvanje likvidnosti bankarskog sektora, očuvanje monetarne stabilnosti i povećanje sigurnosti investiranja državnih rezervi.

„Verujem da ćemo uspeti jer finansijski sektor BiH i dalje pokazuje znake stabilnosti, iako su u prvom kvartalu ove godine prisutni rast nekvalitetnih kredita, te problemi s profitabilnošću određenih banaka, što može pojačati rizike u bankarskom sektoru“, kazao je Kozarić.

 

Fulani: Ne oslanjati se na finansijske institucije

Centralne banke moraju da nađu ravnotežu između potrebe za povećanjem tržišta kredita koji se odobravaju privredi i problema s neotplaćivanjem kredita, rekao je Ardian Fulani, guverner Albanske centralne banke. On je naglasio da postizanje adekvatnog kreditnog rasta predstavlja glavni izazov.

Pri tom, u oživljavanju kreditne aktivnosti se ne treba oslanjati na finansijske institucije jer su ti resursi sada još više ograničeni, kazao je Fullani i dodao da je preterano oslanjanje na te institucije bila jedna od najranjivijih tačaka bankarskog sektora tokom globalne finansijske krize.

 

Gošev: Oporavak zavisi od izvoza

Gošev: Ključnu ulogu, imajući u vidu veličinu i otvorenost makedonske privrede, imaće kretanja u izvoznom sektoru, izjavio je za guverner Centralne banke Makedonije Petar Gošev. „Oporavak ekonomije i stabilnost deviznog kursa najviše će zavisiti od dohotka kapitala i efektivne tražnje za našim izvozom“, kazao je guverner makedonske centralne banke.

On je napomenuo i da su rizici dodatno naglašni zbog dužničke krize u Grčkoj, koja je jedan od značajnih trgovinskih partnera Makedonije.

 

Diana Dragutinović: Održati socijalnu koheziju

Najveći izazov za javne finansije Srbije biće održanje socijalne kohezije, odnosno izbegavanje stvaranja borbene linije između korisnika javnih sredstava, dakle zaposlenih u javnom sektoru, penzionera i drugih korisnika i, s druge strane, sadašnjih i budućih poreskih obveznika, kazala je ministarka finansija Srbije Diana Dragutinović.

Ona je istakla da rast izdataka države u uslovima skromnog pivrednog rasta može da se ostvari ili kroz veće poreze ili veće zaduživanje države. „I jedno i drugo je na štetu privrede. A njoj treba pomoći da raste, a ne onemogućiti rast“, kazala je ona.

Ministarka finansija je takođe rekla da javni dug države u ovom trenutku nije pretnja za sistem javnih finansija. „Ono što je najvažnije je da Srbiji ne preti ’grčki scenario’ i da građani mogu biti mirni i spokojni“, zaključila je Diana Dragutinović.

 

Lukšić: Prilagoditi javnu potrošnju i zaduživanje

Dalje prilagođavanje potrošnje i zaduživanja imperativna je obaveza, kako bismo javne finansije Crne Gore učinili stabilnim i održivim, a zemlja popravila kreditni rejting i istrajala s „konkurentnom“ poreskom politikom, rekao je ministar finansija Crne Gore Igor Lukšić.

On je dodao da je neminovno smanjenje javne potrošnje na optimalan novo od 35-40 odsto BDP-a. „ To će podrazumevati i optimizaciju broja zaposlenih u državnoj upravi i lokalnim samoupravama“, rekao je Lukšić.

 

Vrankić: Nema izlaska iz recesije bez temeljnih reformi

Ministar finansija BiH Dragan Vrankić rekao je da očuvanje makroekonomske stabilnosti uz smanjenje javne potrošnje i pozitivni pomaci ekonomkog rasta ostaju najveći izazov za tu državu.

On je podvukao da bez ubrzanih i temeljnih reformi, BiH neće savladati probleme recesije i pokrenuti ekonomiju zemlje.

Vrankić je zaključio da su političke reforme preduslov poboljšanja i ubrzanja ukupnih ekonomskih i društvenih reformi.

 

Stavreski: Dužnička kriza u EU najveći izazov

Za Makedoniju je u ovom trenutku najveći izazazov dužnička kriza u EU jer na kraći rok postoji bojazan da se kriza u Grčkoj može odraziti i na makedonsku ekonomiju, izjavio je makedonski ministar finansija Zoran Stavreski.

„Dobra vest je da to neće imati uticaja na finansijski sektor i strane nvestitore. Komparativne prednosti makedonske ekonomije uticaće na njih da ostanu u zemlji“, zaključio je ministar finansija Makedonije.