Domaća tražnja je slaba, nezaposlenost ne jenjava, a kao posledica toga su državne finansije pod jakim pritiskom u više zemalja regiona, navodi se u internom izveštaju Komisije u Briselu u koji je Beta imala uvid. Kako se dodaje, ohrabrujuće je u većoj meri to što je u regionu došlo do povećanja izvoza, ali i pada uvoza zbog pada potrošnje i recesije, što je slučaj s Hrvatskom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Takođe se navodi da, uprkos planiranom smanjenju budžetskih troškova, Srbija i Hrvatska pre svega moraju ići na reviziju budžeta jer će manjak biti veći.

Evropska komisija je među važne ciljeve pridruženja zemalja Zapadnog Balkana EU postavila smanjivanje budžetskog manjka i javnih dugova. Tu Brisel ima podudarna viđenja s Međunarodnim monetarnim fondom, naglašavajući da Srbija i neke države regiona ne mogu stalno računati na nove kredite ili pomoć EU i svetskih finansijskih organizacija da bi popunjavale budžet.

Recept se vidi u sređivanju finansija, privlačenju investicija za prvenstveno izvoznu proizvodnju, zato što je spoljnotrgovinski deficit svih država Zapadnog Balkana rak-rana sve većeg spoljnog i državnog duga. To je, međutim, nametnulo i pitanje da li Zapadni Balkan treba da kroz povećanu budžetsku potrošnju, povećanje plata i penzija, što znači i veće zaduživanje države, podstakne domaću potrošnju, u očekivanju da to dovede do veće proizvodnje i oporavka.

U EU se smatra da evropski model izvlačenja iz recesije, što je naročito vidljivo na primeru Nemačke, pokazuje rezultate, a temelji se na uvođenju nadzora nad finansijskim sektorom koji mora biti okrenut kreditiranju proizvodnje, a ne špekulaciji, i

posebno na uvođenju jedinstvenije ekonomske politike za praktično sve članice EU, uz dugoročne nadzirane mere kresanja budžetskih deficita i javnih dugova.

To je model oporavka zasnovan na jačanju proizvodnje i izvoza, koji je sasvim drugačiji od američkog modela podsticanja unutrašnje potrošnje i stalno većeg zaduživanja države, odnosno potrošnje na kredit koji na kraju treba otplatiti.