U zajedničkoj izjavi koja će služiti kao okvir razgovora šefova država kasnije ovog meseca, G20 je podržala mere preduzete u Evropi i potrebu da se rast uravnoteži podsticanjem domaće tražnje i većom razmenom sa zemljama u razvoju.

Sporazumom, po oceni AP-a, nisu predviđene nove značajnije inicijative, ali su prevaziđene razlike oko pojedinosti dalekosežnih reformi finansija s pozivima da se ubrazaju promene regulative i smanje ogromni budžetski deficiti.

"Nedavna nestabilnost na finansijskim tržištima podseća nas da i dalje postoje značajni izazovi i naglašava značaj međunarodne saradnje", kaže se u izjavi.

Zemlje moraju da uvedu pouzdane mere, usmerene ka privrednom rastu kako bi se stvorila fiskalna održivost, kaže se u saopštenju, uz opasku da će te mere morati da se prilagode situaciji svake zemlje.

Dužnička kriza u Evropi izazvala je zabrinutost da bi svetska privreda mogla da doživi novu krizu.

Pozdravljamo odlučne poteze Evropske unije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarog fonda, dodaje se u zajedničkoj izjavi.

G20 radi na tehničkim pojedinostima reforme finansijskih propisa, a učesnici skupa u Pusanu saopštili su da je prvi put postignut konsenzus o potrebi da banke i druge finansijske institucije podnesu teret vladinih mera spasavanja i drugih intervencija.

"Finansijski sektor treba da učini pravedan i značajan doprinos plaćanju svih tereta povezanih sa intervencijama vlada", kaže se u izjavi.

U izjavi se dodaje i da banke ne treba podsticati na preterano zaduživanje i preuzimanje rizičnih poteza. "Izuzetno je važno da regulatorna tela u bankarstvu donesu dovoljno stroge propise o kapitalu i likvidnosti kako bi finansijska preduzeća mogla da podnesu buduće krize svetskog finansijskog sistema", kaže se u izjavi.