Sastanak se održava na inicijativu Španije, a učesnici će biti predstavljeni imenom, bez navođenja imena države.

Skupu prisustvuju šef francuske diplomatije Bernar Kušner, italijanski ministar Franko Fratini, šef slovenačke diplomatije Samuel Žbogar, bivši međunarodni predstavnici za BiH Karl Bilt i Miroslav Lajčak, sada ministri spoljnih poslova Švedske i Slovačke, zamenik državnog sekretara SAD Džejms Štajnberg, ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutolu, a Rusiju predstavlja ambasador u BiH Aleksandar Bocan Harčenko.

Posle sastanka na kom bi trebalo da bude usvojena i zajednička deklaracija, novinarima će se obratiti ministar spoljnih poslova BiH Sven Alkalaj, šef španske diplomatije Migel Anhel Moratinos, predstavnica EU za spoljne poslove i bezbednost Ketrin Ešton i komesar EU za proširenje Štefan File.

 

Nacrt deklaracije: Budućnost Zapadnog Balkana u EU

Evropska unija ponovila je nedvosmislenu posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i naglasila da je članstvo zemalja tog regiona u EU zajednički cilj.

U nacrtu saopštenja predsedavajuće sastanku EU-Zapadni Balkan, Španije,

ističe se da EU očekuje od zemalja Zapadnog Balkana da napreduju ka narednim fazama u procesu pridruženja na osnovu ustanovljenih kriterijuma i dogovorenih uslova.

"EU je ponovila nedvosmislenu posvećenost evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koja je ključna za stabilnost i razvoj u regionu. Budućnost Zapadnog Balkana je u EU", piše u tekstu u koji je Beta imala uvid.

Učesnici sastanka podvukli su da je prioritet završavanje pomirenja na Zapadnom Balkanu i pozdravili nedavne inicijative u tom smeru. Oni su naglasili da napore ka pomirenju treba sprovoditi na svim nivoima, vlada, pravosuđa i civilnog društva.

Dokument ističe da su zemlje regiona ostvarile značajan napredak u ekonomskim i političkim reformama, što se vidi u pregovorima o pristupanju EU koji su u toku, pripremama mišljenja o zahtevima za članstvo i ustanovljenoj mreži Sporazuma o stabilizaciji i pridruženju.

"Pošto su čvrsto ukorenjene u proces širenja EU, zemlje Zapadnog Balkana sada moraju da ojačaju napore za ispunjenju kriterijuma i uslova na putu ka EU. Napredak svake zemlje zavisi od njenih zasluga", kaže se u tekstu.

Među glavnim izazovima s kojima se sreću zemlje regiona ističu se vladavina prava, administrativna i pravosudna reforma, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala. Podseća se da su ta pitanja ključna za funkcionalnu demokratiju i privredu i da ona u velikoj meri uslovljavaju proces pridruživanja EU.

Završavanje procesa održivog povratka izbeglica i interno raseljenih ostaje glavni cilj, navodi se u tekstu. Takođe se kaže da je hitno potrebno rešiti probleme slobode izražavanja i medija i ističe da su se učesnici iz zemalja Zapadnog Balkana obavezali da će pojačati napore za rešenje tih pitanja.

Ističe se da regionalna saradnja doprinosi pomirenju, dobrosusedskim odnosima i povoljnoj klimi za rešavanje bilateralnih pitanja.

Učesnici skupa su su ohrabrili zemlje regiona da ulože napore u rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja u evropskom duhu.

U tekstu se naglašava da se današnji skup održava u kontekstu globalne ekonomske recesije, koja je pogodila i Zapadni Balkan, i da će EU nastaviti da pomaže zemljama regiona da ublaže efekte krize i da se pripreme za čvrst oporavak.

Naglašava se da će sprovođenje evropskih reformi pomoći nastojanjima zemalja regiona za oporavak.

U tom smislu, kaže se u tekstu, mogla bi se odrediti i sprovoditi regionalna strategija za oporavak i razvoj zemalja Zapadnog Balkana, na osnovu glavnih crta strategije EU 2020.

Ocenjuje se da je uspostavljanje Saveta za regionalnu saradnju značajan korak ka okupljanju zemalja regiona oko rešavanja zajedničkih pitanja i naglašava da bi Savet trebalo da popravi efikasnost i postavi jasne ciljeve za regionalne inicijative.