U tom periodu niko ne bi regulisao tržište i ne bi imao ko da reši problem zakupa infrastrukture koji Telenor ima sa Telekomom, pa norveška kompanija ne bi stigla da do roka koji ističe krajem januara počne da pruža usluge i morala bi zbog toga od države da traži odštetu.

Da je ovaj scenario veoma moguć potvrđuje za naš list predsednik UO RATEL-a Jovan Radunović, kojem je krajem maja istekao mandat dok je ostalim članovima UO mandat istekao pre godinu ili čak dve.

"Novi zakon o elektronskim komunikacijama propisuje da će u roku od 30 dana od stupanja na snagu biti raspisan konkurs na kojem bi bili izabrani novi članovi UO. Ta procedura traje najmanje još četiri meseci dok ih Skupština ne izabere. Posle toga potrebno je još tri meseca da novi UO usvoji statut, izabere direktora i Agencija počne da radi. To znači da više od pola godine nećemo imati nikoga ko će upravljati RATEL-om jer novi zakon ne daje mogućnost, kao stari, da posle isteka mandata članovi UO ostanu na funkciji do izbora novih. Da bi se izbegla takva pauza neophodno je da na istoj sednici Skupštine, kao tačka pre, bude izbor novih članova UO po starom zakonu", ističe Radunović i dodaje da bi vakuum u vođenju RATEL-a mogao da bude i duži ako bi se eventualno desilo da izbor ne prođe u Skupštini pa da procedura mora da se ponovi.

On podseća da je u toku rešavanje problema interkonekcije između Telekoma i Telenora, kao i Telekoma i Medija vorksa (deo novog operatera Orion). Kako se ti operateri sami nisu dogovorili o interkonekciji RATEL mora da donese rešenja koja će imati snagu ugovora između tih kompanija.

"Pošto bez UO nećemo moći da donesemo potrebna rešenja, onda će Telenor i Medija vorks tužiti državu jer im je dala licencno pravo i obavezu. Oni neće vratiti licence već će tražiti odštetu, a ta odšteta će sigurno biti nekoliko puta veća nego što ćemo morati da platimo u aferi „Satelit“. Ti operateri će se s punim pravom žaliti sudu jer nisu mogli da počnu da pružaju usluge, a takav slučaj će sud sigurno rešiti u korist operatora i država će morati da plati odštetu", upozorava Radunović.

Radunović podseća i da u licenci koju je za fiksnu telefoniju dobio Telenor piše da je dominantni operater na tržištu (Telekom) u obavezi da omogući norveškoj kompaniji tzv. otvaranje petlje, iznajmljivanje linija, pristup kanalizaciji i bazama. „To piše u licenci i pravilniku koji je donelo Ministarstvo i napravljen je i u saglasnosti sa Telekomom. To je obaveza države i ako to ne bude ispunjeno Telenor ima puno pravo ne da vrati licencu nego da traži odštetu zbog toga što mu nije omogućeno poslovanje“, napominje Radunović.

Još jedno škakljivo pitanje koje bi moglo da dovede državu u problem sa Telenorom jeste i slaba sudska praksa u oblasti koju reguliše RATEL, navodi Radunović. On podseća da je, u slučajevima kada operateri ne mogu međusobno da se dogovore, RATEL nadležan da donese odluku koja zamenjuje ugovor između operatera. Ta odluka je konačna i izvršna, ali operater koji smatra da je oštećen može da se žali sudu.

"Međutim, pošto u ovom trenutku ne postoji sudska praksa za ovakve slučajeve, iz bojazni da sud ne napravi grešku, može se desiti da stavi privremenu meru na izvršenje odluke RATEL-a. Na taj način, sud onemogućava regulaciju. Ne sporim sudsku odluku i ne mislim da utičemo na sud, ali ako donese privremenu meru to utiče na regulaciju i pomaže operatoru koji se žalio", ističe Radunović.

On podseća na primer kada je kod rešavanja problema interkonekcije između Telekoma i Medija vorksa RATEL morao da donese rešenje na koje se Telekom žalio sudu. Sud je doneo privremenu meru obustave sprovođenja tog rešenja. „Tako je sud zaštitio Telekom da ne mora da sprovede našu odluku i to će se dešavati i dalje“, ističe Radunović i dodaje da očekuje da Telekom podnese žalbu sudu i na rešenje koje će uskoro biti doneto u sporu Telenora i Telekoma i da i na taj način norveška kompanija bude sprečena da počne da pruža usluge. Zbog toga je RATEL ponudio sudu da putem brošura i seminara sudije budu upoznate s načinom rada regulatorne agencije kako se odluke ne bi donosile zbog bojazni od greške. On podseća da se i u Evropskoj uniji operateri često sude sa regulatornim agencijama, ali da se njihove odluke primenjuju do presude suda nakon čega se koriguju ili ne.

"Siguran sam da je ovaj slučaj rešiv. Za to je potrebno da budu izabrani članovi UO i da se obezbedi dobra sudska praksa da se ne bi uticalo na odluku regulatora privremenim merama. To se u novom zakonu može rešiti jednim amandmanom", ističe Radunović.

 

Bez vesti o izboru UO

Naš sagovornik podseća da je bio u obavezi da tri meseca pre isteka mandata o tome obavesti Vladu. „Nekim članovima je mandat istekao pre dve godine, nekima prošle godine, a meni 25. maja. Obvestio sam resorno ministarstvo, Vladu i Skupštinu o neophodnosti započinjanja postupka za izbor novih članova. Od gospođe Đukić - Dejanović dobio sam odgovor da nikakav predlog o izboru do sada do nje nije došao“, odgovara Radunović na pitanje da li ima informaciju da li će novi UO eventualno biti imenovan na sledećoj sednici.

 

Nema produžavanja licence

Telenoru je licenca dodeljena krajem januara i obaveza tog operatera je da u roku od godinu dana počne da pruža usluge. Radunović navodi da taj rok ne može da se pomeri ako dođe do problema sa izborom UO. On je ipak optimista da sve može da se završi na vreme, „ali se mora raditi hitno“.