1594. Umro italijanski slikar Đakopo Tintoreto, jedan od najvećih majstora XVI veka, čuven po veštini postizanja izuzetnih svetlosnih efekata bojom.

1740. Umro pruski kralj Fridrih Vilhelm I. Diplomatskim i ratnim poduhvatima značajno proširio i ojačao zemlju. Nasledio ga sin, Fridrih II Veliki.

1793. Hapšenjem žirondinaca u Francuskoj počela vladavina jakobinskog terora.

1809. Na brdu Čegar kod Niša u Prvom srpskom ustanku poginuo srpski vojvoda Stevan Sinđelić. Da bi zaustavio Turke koji su prodrli u srpsko utvrđenje, on je zapalio skladište municije i izazvao eksploziju u kojoj su poginuli srpski i turski vojnici. Turci glave srpskih ustanika ugradili u Ćele-kulu.

1809. Umro austrijski kompozitor Jozef Hajdn. Napisao više od 100 simfonija, više gudačkih kvarteta, klavirskih sonata, a prema njegovom "Carskom kvartetu" nastala himna Austrije.

1819. Rođen američki pisac Volter Volt Vitmen, jedan od najznačajniji pesnika američke književnosti, čija je zbirka pesama "Vlati trave" imala presudan uticaj na moderno pesništvo. Neshvaćen od savremenika u svojoj zemlji, prvo priznanje dobio od engleskih prerafaelista i pokreta za slobodan stih u francuskoj poeziji.

1859. Počeo da radi Big Ben, sat na kuli britanskog parlamenta.

1902, Mirom u Verenigingu završen britansko-burski rat, u kom su poginula 5.774 Britanca i najmanje 4.000 Bura.

1910, Ujedinjenjem britanskih kolonija Natal, Transval i Rt Dobre Nade, osnovana Južnoafrička unija sa statusom britanskog dominiona.

1924. Kina priznala SSSR.

1930. Rođen američki filmski glumac, režiser i producent Klint Istvud. Karijeru počeo ulogama u italijanskim špageti-vesternima Serđa Leonea, da bi potom postao zvezda Holivuda i uspešan režiser.

1931. U Bahreinu nađena nafta, što je prvi izvbor nafte nađern u nekoj arpaskoj zemlji.

1938. Prvi put prikazan film na televiziji. Film "Povratak Skarlet Pimpernel" prikazala američka televizijska kuća NBC.

1939. Danska s Nemačkom potpisala pakt o nenapadanju. U aprilu naredne godine nemačke trupe okupirale Dansku.

1961. Južna Afrika proglasila republiku s predsednikom Čarlsom Robertsom Svartom na čelu i napustila Britanski komonvelt.

1962. U Izraelu obešen nemački ratni zločinac Adolf Ajhman, šef Gestapoa, pošto je sud utvrdio da je kriv za smrt nekoliko miliona Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1970. U zemljotresu jačine 7,9 Rihterove skale u Peruu poginulo više od 70.000, a 600.000 ljudi ostalo bez domova. Razoreni gradovi Jungaj, Huares i Čimbote.

1991. U Lisabonu potpisan mirovni sporazum o Angoli, kojim je posle gotovo 16 godina okončan građanski rat.

1992. U organizaciji Centra za antiratnu akciju u Beogradu održane demonstracije više desetina hiljada građana koji su nošenjem crnog flora dugog 1.300 metara izrazili saućešće sa žrtvama rata u Bosni i Hercegovini.

1996. Bosanski Hrvat Dražen Erdemović priznao pred Međunarodnim sudom za ratne zločine u Hagu da je učestvovao u masovnim pogubljenjima muslimana u Srebrenici. Prvo priznanje krivice pred Haškim tribunalom.

1997. Ukrajina i Rusija potpisale sporazum o strateškom partnerstvu.

2000. U Sofiji umro bivši predsednik Bugarske Petar Mladenov. Funkcioner za vreme komunističkog režima Todora Živkova, krajem osamdesetih lider reformističkih snaga koje su pod uticajem Gorbačovljeve perestrojke srušile vlast komunista u Bugarskoj.

2001. Agent FBI, veteran Robert Hansen, optužen za špijunažu, izjavio da nije kriv. Vlada SAD optužila Hansena da je 15 godina prenosio strogo poverljive informacije Moskvi za ukupno 1,4 miliona dolara i dijamante.

2003. U gradu Marfiju u severnoj Karolini uhapšen Erik Robert Rudolf, osumnjičen za postavljanje bombi na klinici za abortuse, u noćnom klubu za homoseksualce i u Atlanti, tokom Olimpijskih igara 1996.

2003. Sletanjem na aerodrom Šarl de Gol u Parizu supersonični avion Konkord francuske kompanije Air France obavio poslednji let. Četiri takva aviona izložena u muzejima u Francuskoj, a peti na tom pariskom aerodromu.

2005. Vašington post potvrdio da je bivši zamenik direktora FBI Mark Ferlt bio poverljiv izvor koji je tim novinama dostavio informacije koje su dovele do afere Votergejt i ostavke predsednika SAD Ričarda Niksona 1974.

2007. Uhapšen haški optuženik, penzionisani general Vojske Republike Srpske Zdravko Tolimir, i izručen Haškom tribunalu, pred kojim je optužen za zločine nad muslimanima u Srebrenici i Žepi 1995.