Predstavnici nevladinih organizacija novinarima su danas rekli da pismom povodom sastanka EU-Zapadni Balkan, sutra u Sarajevu, od EU traže da definiše jasne kriterijume i pravila za prijem zapadnobalkanskih zemalja u EU.

Predstavnica Fonda za otvoreno društvo iz BiH Dobrila Govedarica rekla je da nije dovoljno što će sutra na sastanku u Sarajevu predstavnici EU reći da zemlje Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu, već da je potrebno definisati jasne kriterijime za napredak ka EU i vrednovati rad svake zemlje pojedinačno.

U otvorenom pismu 471 nevladina organizacija iz regiona traži i da EU jasno osudi bilo kakvu dalju fragmentaciju i podelu po etničkim linijama u zemljama Zapadnog Balkana.

Predstavnica Fonda za otvoreno društvo Srbija Jadranka Jelinčić istakla je da je sada došlo vreme da se akcenat sa stabilizacije prenese na priključenje. "Treba da govorimo o punopravnom članstvu u budućnosti, o rokovima, o Mapi puta, kriterijumima, a taj proces treba da bude meren za svaku državu pojedinačno. Civilno društvo nudi svoje kapacitete i želi da ih stavi na raspolaganje i EU i vladama zemalja Zapadnog Balkana", kazala je ona.

Momčilo Radulović iz Evropskog pokreta Crne Gore ocenio je da su u poslednjih 10 godina zemlje Zapadnog Balkana načinile značajan napredak i niz dobrih koraka. "Region je dosegao novi nivo jer su u njemu nastali nova praksa i nova regionalna saradnja", rekao je Radulović.

Denisa Sarajlić-Maglić iz Spoljnopolitičke inicijative BiH kazala je da se EU teško nosi s poslednjim pritiscima proširenja, ali da zbog toga Balkan ne može i ne sme trpeti.

Fani Karanfilova-Panovska iz makedonskog Instituta za otvoreno društvo istakla je da je Makedonija kanidat još od 2005, ali da ne može da postane članica EU jer nije rešila samo jedan bilateralni spor, što ne sme biti uslov za priključenje EU.  "Ako se ovako budu ređali novi kriterijumi za zemlje Zapadnog Balkana, može doći do blokiranja celog pridruženja zemalja regiona", kazala je ona.

Iliriana Kacaniku iz Fonda za otvoreno društvo sa Kosova naglasila je da građani Kosova žive u getu jer nemaju bezvizni režim za putovanje u zemlje EU.

Gledis Gjipali iz Evropskog pokreta Albanije ocenio je da je vizna liberalizacija dobar primer da kad se primenjuje princip zasnovan na jasnoći stvari koje treba postići, onda to stvarno i funkcioniše.