On je naglasio da u Hrvatskoj više nema mogućnosti da budu postavljene bilo kakve netržišne prepreke jer je ta država usvojila sve standarde Evropkse unije i prilagodila zakonodavstvo. „Ako mislite na broj grinfild-investicija, danas više niko nije u stanju da bilo kakvim preprekama, političkim ili nekim drugim, sprečava bilo koga ko želi da investira svoj novac u bilo šta što će doneti novu vrednost. Javno pozivam sve investitore iz Srbije, oni su dobrodošli u Hrvatskoj, kao što su i hrvatski investitori dobrodošli u Srbiji“, rekao je Popijač.

On je ocenio da u Srbiji postoje odlični primeri hrvatskih investicija, da su hrvatski investitori dobrodošli u svim lokalnim sredinama u Srbiji, da ostvaruju dobre poslovne rezultate i samim tim napredak društva u celini.

       

Na pitanje novinara zašto ta saradnja nije još jača ako, kao što je rekao, nema prepreka, Popijač je rekao da su tu različiti ekonomski propisi, da je za investiranje potreban i potencijal, odnosno da ekonomski razvijenije zemlje imaju više potencijala za izvoz. Popijač je rekao da je Hrvatska imala malo više tog potencijala od Srbije te da zato Hrvatska beleži suficit u robnoj razmeni sa Srbijom, ali da će se rastom srpske ekonomije i moći privrednika iz Srbije popraviti i mogućnosti za učešće srpskih prevrednika na Hrvatskom tržištu.

       

Glavne oblasti u privrednoj saradnji Hrvatske i Srbije mogle bi biti prehrambena industrija, energetika, infrastruktura i turizam, ocenio je Popijač. On je istakao da je Srbija na drugom mestu među zemljama u koje Hrvatska ulaže i da je od 1993. do 2009. Hrvatska u Srbiju uložila oko 520 miliona evra, što je 13 odsto inostranih ulaganja Hrvatske.

„Srbiju prepoznajemo kao jednog od najznačajnijih spoljnotrgovinskih partnera. Tome u prilog ide i činjenica da na tržišti Srbije postoji više od 200 preduzeća s hrvatskim kapitalom, rekao je on i naveo da prema procenama njegovog ministarstva za hrvatske firme u Srbiji radi oko 10.000 ljudi.

Popijač je rekao da je Hrvatska donela niz zakona koji za cilj imaju podsticanje ulaganja, od kojih je posebno značajan Zakon o podsticanju ulaganja, koji izjednačava prava domaćih i stranih investitora u Hrvatskoj.

On je naveo i da je rovna razmena Hrvatska-Srbija u prvom kvartalu ove godine bila oko 118 miliona evra. Od toga je izvezeno robe za 75 miliona evra, a iz Srbije u Hrvatsku uvezeno za 43 miliona. On je naklasio da je Srbija jedna od retkih zemalja s kojom Hrvatska ima suficit.

   

Milica Delević: Različita dinamika ka EU može biti prepreka saradnji

Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević rekla je danas da bi različita dinamika pristupa Evropskoj uniji mogla da bude ključna prepreka privredne saradnji Srbije i Hrvatske.

Ona je na okruglom stolu rekla da bi bilo realno da se u trenutku kad Hrvatska uđe u EU pogorša situacija po hrvatske privrednike jer se Srbija nalazi u tranzicionom periodu sniženja carina. „Ulazak Hrvatske u EU za Srbiju se može posmatrati kao povoljna stvar zato što će se, prema Sporazmu o stabilitzaciji i priključenju, koji će Hrvatska ratifikovati kad postane članica EU, popraviti mogućnost pristupa srpskih privrednika na tržište Hrvatske“, rekla je Milica Delević.

Ona je dodala da se, bez obzira na to što evropske integracije predstavljaju zajednički imenitelj Srbije i Hrvatske, ključna stvar ogleda u tome što se Srbija mora „počistiti svoje dvorište“.

   

Božica Lapić: Podsticaji za velike ulagače

Božica Lapić, zamenica predsednika Agencije za promociju izvoza u ulaganja, rekla je da Hrvatska zakonom o podsticanju ulaganja stvara okvir za veće investicije i ulaganja privrednika.

Ona je rekla da svi investitori, sem onih koji ulažu u trgovinu i turizam, koji ulože više od 300.000 evra dobijaju podsticajna sredstva.

   

Vidosava Džagić: Problem necarinske barijere

Vidosava Džagić, potpresednica Privredne komore Srbije, rekla je da je jedan od najvećih ometajućih faktora u privrednoj saradnji dve zemlje pitanje necarinskih barijera.

Te barijere otežavaju trgovinu prehrambenim, farmaceutskim i duvanskim proizvodima, kaže ona.