Keler koji je tako postao prvi predsednik u istoriji Nemačke koji se prevremeno povlači sa funkcije, ostavku je obelodanio u izjavi novinarima na iznenada sazvanom skupu za medije u dvorcu Belvi, sedištu šefa nemačke države.

Pretprošle sedmice je Keler u jednom radio-intervju rekao da nemačko društvo počinje da shvata da zemlja kao što je Nemačka "sa ovakvom spoljnotrgovinskom orijentacijom i time zavisna od spoljne trgovine, mora da zna da je u izuzetnom slučaju nužna i vojna akcija da bi se sačuvali nemački interesi".

Kao primer Keler je naveo "slobodne trgovinske puteve". Savezni ustav nemačko učešće u vojnim akcijama u inostranstvu dopušta samo u izuzetnim slučajevima i kada su pokriveni mandatom Ujedinjenih nacija.

"Moje reči o akciji u Avganistanu naišle su na oštru kritiku. Žao mi je što su moje reči o pitanju tako teškom i važnom za našu naciju dovele do nesporazuma. Kritika ide tako daleko da se meni podmeće da sam za akcije Bundesvera koje nemaju ustavno pokriće. Ta kritika nema nikakvo opravdanje i u njoj nema nikakvog poštovanja za moju funkciju", rekao je Keler u dvorcu Belvi.

Predsednik se zahvalio "mnogobrojnim građanima" koji su mu u proteklih šest godina "ukazali poverenje i podržavali njegov rad".

Po nemačkom ustavu, funkciju predsednika preuzeće predsednik gornjeg doma saveznog parlamenta, Bundesrata.

Keler koji je političar konzervativne Hrisschansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, počeo je u maju prošle godine drugi petogodišnji mandat.

Predsednik koji je do stupanja na tu dužnost bio direktor Međunarodnog monetarnog fonda, je u više navrata bio na udaru kritike medija koji su mu često prebacivali da izbegava da kaže svoje mišljenje o pitanjima od ključnog značaja po zemlju.

Po ustavu, predsednik nemačke države ima pretežno protokolarnu funkciju.