Za takvo postrojenje je pripremljena lokacija, obezbeđena su sredstva i postoji volja da se tako nešto uradi, ne samo za farmaceutski, već i za druge vrste otpada, koje se danas izvoze, rekao je Dulić na konferenciji posvećenoj obradi medicinskog otpada, u organizaciji Business Info Group.

Dulić je rekao da oko 80 odsto medicinskog otpada završi kao komunalni otpad, a da jednu petinu čini takozvani opasan otpad, koji se dalje razvrstava. Farmaceutski otpad čini oko 15 odsto opasnog otpada, ali je najveći izazov u ovom trenutku u Srbiji jer postoji navika građana da lekove drže u kući.

Ti lekovi se bacaju u kontejnere, odakle idu na deponije i direktno završavaju u vodotokovima, pa postoji opasnost da buduće generacije piju vodu u kojoj su rastvoreni antibiotici, citostatici i analgetici.

Bacanje farmaceutskog otpada u kanalizaciju ili njegovo spaljivanje takođe je štetno po ljude i životnu sredinu i jedini ispravan način u ovom trenutku je da se on pravilno spakuje i izveze u inostranstvo, gde postoje postrojenja za njegovo uništavanje, objasnio je Dulić.

“Uređenje postupanja s farmaceutskim otpadom mora da počne odmah i to je bio jedan od fokusa pravilnika o načinima upravljanja medicinskim otpadom, koji smo izradili zajedno s Ministarstvom zdravlja“, dodao je on.

Za dugoročno rešavanje problema će pored donošenja zakonskih propisa, jačanja institucija i inspekcijske kontrole, biti potrebni i ekonomski podsticaji za generisanje manjih količina otpada i njegovo odgovorno zbrinjavanje, rekao je Dulić. Jedna od mogućnosti u tom pravcu je i uključenje troška zbrinjavanja medicinskog otpada u cenu roba ili usluga, što se već koristi kod drugih vrsta proizvoda.

Ulaganjima sredstava EU u javne zdravstvene ustanove, kako je ocenio, rešen je samo deo problema zbrinjavanja medicinskog otpada, jer ostaje veliki broj privatnih institucija koje takođe generišu velike količine štetnih materija.

Jedna od ideja da se taj problem reši je da se omogući privatnim ustanovama da pod komercijalnim uslovima zbrinjavaju otpad u javnim bolnicama koje su za to opremljene.

U prethodne dve godine, 72 zdravstvene ustanove u Srbiji osposobljene su za zbrinjavanje otpada, a šest miliona evra uloženo je iz sredstava EU posredstvom programa CARDS. Rezultat tih ulaganja je da je količina zaraznog mediciniskog otpada, koji se meri tonama, sada smanjena za trećinu i najveći deo se pretvara u komunalni otpad, rekao je Tomica Milosavljević, ministar zdravlja.

Novac dobijen kroz tu donaciju, prema njegovim rečima, iskorišćen je ne samo za nabavku mašina, već i za edukaciju oko 1.600 zaposlenih u tim institucijama, usvajanje novih procedura i pravilnika u tim ustanovama i nabavku potrošnog materijala.

U narednom periodu, u zbrinjavanje medicinskog otpada u 23 zdravstvene institucije biće uloženo još šest miliona evra iz fondova IPA, a taj novac će biti usmeren u zavode za javno zdravlje i 12 veterinarskih ustanova, naveo je Milosavljević.

On je zaključio da problem medicinskog otpada ne može biti rešen ako ne postoje svest, prihvatanje i preuzimanje odgovornosti i partnerski odnos i naglasio da je idealna bolnica ona koja je čista i bezbedna, što obuhvata i brigu o životnoj sredini.