Arsić je precizirao da je imao uvid u stari nacrt zakona koji je imao „određena polovična rešenja“ zbog čega su iz NBS upućene primedbe i da sad postoji novi nacrt zakona koji još nije video.

„Izmene de facto nisu velike, samo ih treba dosledno primeniti. Prema Nacrtu s kraja prošle godine, guvernera i barem još jednog člana Saveta guvernera predlaže predsednik i bira Narodna skupština. Savet guvernera vodi monetarnu politiku i nadzor banaka. Ima barem šest članova među kojima je guverner prvi među jednakima“, kazao je Arsić za emg.rs.

To praktično znači da će, za razliku od postojećeg zakonskog rešenja u kome ključnu monetarnu politiku, politiku kursa dinara, te upravljanje deviznim rezervama i inflacijom, vodi guverner (preko Monetarnog odbora koga čini guverner i viceguverneri), po novim propisima imati Savet guvernera.

“Taj bi Savet imao najmanje šest do 10 članova. Činili bi ga guverner, viceguverneri i spoljni članovi. Postoji mogućnost i da bude više članova, recimo 13 do 14”, objasnio je Arsić i dodao da je su takvi zakonski propisi usklađeni sa evropskim standardima, te da takva zakonska praksa centralnih banaka u evropskim zemljama, na primer Mađarskoj, Rumuniji i Poljskoj.

Prema Arsićevim rečima, najveća primedba NBS na Nacrt zakona bila je ta što članove Saveta guvernera predlaže Odbor za finansije Skupštine Srbije. „Predložili smo da predsednik Srbije predlaže jednog ili dvojicu članova, a ostatak Vlada i Odbor za finansije”, precizira Arsić.

Na tekstu novog zakona radi NBS sa stručnim spoljnim saradnicima, dok je Ministarstvo finansija formalni predlagač.

Arsić je istakao i da bi dobro bilo da se novi guverner izabere po novom zakonu o NBS, pošto bi u suprotnom, da se izabere po postojećem zakonu, on morao u kratkom roku da se bira iznova po novim propisima.

Đukić: Nezavisnost NBS ugrožena

Nezavisnost Centralne banke biće ugrožena ako članove Saveta guvernera bude predlagao Odbor za finansije Skupštine Srbije, kazao je za novi broj Ekonom:east magazina koji sutra izlazi profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

“To je degenerično rešenje i ako se ono usvoji, to će faktički značiti da će vladajuća koalicija u Savet birati ličnosti koje će konvergirati sa njenim interesima“, ističe Đukić koji se zalaže da to telo bude izabrano po evropskim standardima.

Tačnije, da Savet guvernera preuzme nadležnosti koje ima upravni savet Evropske centralne banke, odnosno da utvrđuje monetarnu politiku, politiku kursa dinara, da upravlja deviznim rezervama, te referentnom kamatnom stopom koja je ključni instrument u zauzdavanju inflacije.

Međutim, pitanje je na koji će se način izabrati novi guverner, odnosno Savet guvernera koji će praktično preuzeti njegove nadležnosti.

„Nigde u svetu, osim u Hrvatskoj ne postoji rešenje po kome guvernera predlaže Odbor za finansije Skupštine. Manja je greška da u ovoj fazi to čini predsednik, jer se on bira neposredno čime ima odgovornost pred nacijom, nego da se ta uloga, kao i predlaganje članova Saveta prepusti Odboru, pošto je u tom slučaju reč o pukoj igri i nagodbi koalicionih partnera u Vladi“, smatra Đukić.

U važećem zakonu po kome radi NBS, navodi se da je ta institucija samostalna i nezavisna u svom delanju.

Kako piše Ekonom:east u novom broju, donošenje novog zakona iskoristiće se kao prilika za usaglašavanje sa Ustavom iz koga je izbačena stavka o nezavisnosti. U članu 95. navodi se da je ta institucija  samostalna i da podleže nadzoru Narodne skupštine, kojoj i odgovara.

Prema Ustavu, Narodna skupština bira i razrešava guvernera Narodne banke Srbije i Savet guvernera.