Snežana Malović je na okruglom stolu o primeni Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom navela da je do sada nakon okončanja sudskog postupka i donošenja pravosnažne presude u dva slučaja trajno oduzeta imovina za koju nije bilo dokazano legalno poreklo.

"Za godinu dana privremeno je oduzeto 15 kuća, 27 stanova, osam lokala i veći broj automobila", rekla je Snežana Malović i dodala da je na računu Direkcije za upravljanje oduzetom imovinom nalazi oko 700.000 evra i oko dva miliona dinara.

Ona je ocenila da se rezultati primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom mogu smatrati veoma dobrim i ukazala na zakonsko rešenje po kome deo oduzetog imetka mora biti upotrebljen za jačanje dalje borbe protiv kriminala.

Snežana Malović je rekla da je suzbijanje organizovanog kriminala oduzimanjem imovine značajno, jer počinoci stečeni profit "peru" kroz legalne poslove i koriste za korupciju državnih funkcionera, kupovinu medija i upravljanje finansijskim institucijama.

Prema njenim rečima, dosadašnja praksa pokazuje veliki značaj finansijske istrage, budući da se veliki deo imovine formalno uopšte ne nalazi u vlasništvu okrivljenih, već je prenet na članove porodice, rodbinu i prijatelje.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić rekao je da je Jedinica za finansijske istrage pronašla i prikupila dokaze za oko 300 stanova, kuća, poslovnih prostora i garaža, oko stotinu vozila, devet miliona evra i četiri miliona dinara koji nemaju legalno poreklo.

Dačić je rekao da je oduzimanje te imovine jedan od osnovnih ciljeva borbe protiv organizovanog kriminala, jer je sticanje imovine na nezakonit način, kao i njeno uključivanje u legalne tokove, osnovni motiv za formiranje i delovanje organizovanih kriminalnih grupa.

"Smatram da će oduzimanje nelegalno stečene imovine koja je u nesrazmeri sa legalnim prihodima, obeshrabriti sve potencijalne počinioce krivičnih dela", rekao je Dačić.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović rekla je da se prilikom opšteg izbora sudija vodilo računa o dostojnosti kandidata kako bi se suzbile veze između pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija i organizovanog kriminala.

"Nije to samo veza između kriminalnih bandi, to je veza između onih koji pokušavaju da u legalne tokove uključe taj prljavi novac koji su stekli krivičnim delima iz oblasti organizovanog kriminala", rekla je Mesarovićeva.

Dodala je da je Srbija opredeljena da suzbije organizovani kriminal i da je osnovni cilj presecanje "kanala između organizovanog kriminala i svih drugih učesnika u društvenom životu koji ga mogu podržati".

"Kazne nisu toliko pogodile organizatore i počinioce najtežih krivičnih dela, ali presecanje tokova novca i mogućnosti organizovanja novih kriminalnih grupa i podgrupa i njihovog upravljanja iz zatvora, kao i oduzimanje imovine obezglavljuju kriminal", rekla je Nata Mesarović.

Republički javni tužilac Zagorka Dolovac rekla je da novine u Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom obezbeđuju bolju poziciju tužilaštva, i ukazala na mogućnost zabrane raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine.

Ona je rekla da se trenutno tek oko 30 odsto oduzete imovine daje u zakup, jer potencijalne zakupce sprečava strah, a mesečni prihod dostiže 12.000 evra i taj novac koristi se za unapređenje rada službi nadležnih za borbu protiv organizovanog kriminala.

Šef misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur rekao je da jedan izazova u primeni zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom predstavlja upravljanje oduzetim sredstvima do okončanja sudskog postupka, i pri tom obezbediti odgovarajuće garancije za prava okrivljenih.

Već sada uočljiv je veliki doprinos zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom jačanju poverenja građana u sposobnost države da se suprotstavi organizovanom kriminalu, rekao je Mur.

Okrugli sto o efektima prve godine primene Zakona o oduzimanju imovine stečene kriminalom, uspesima i izazovima, organizovala je Misija OEBS-a i ambasada SAD i Srbiji.