“Među tim preduzećima veliki je broj onih koji imaju jednog, dva ili nijednog zaposlenog. To su praktično firme-ljušture, koje ne plaćaju plate, doprinose i prihode državi, često se bave nezakonitim radnjama i samo šire lanac nelikvidnosti i opterećuju privredni sistem Srbije”, rekao je Ćirić.

NBS će dostaviti privrednim sudovima spisak preduzeća čiji su računi u blokadi tri ili više godina, potom stečajni sudija donosi rešenje o pokretanju stečaja i firma ima rok od 60 dana da plati troškove za pokretanje postupka, objasnio je Luka Andrić, svatenik potpredsednika Vlade za privredni razvoj.

Ako preduzeće uplati predujam u roku od 60 dana pokreće se stečajni postupak, a ako ne uplati u predviđenom roku firma se briše iz registra.

Ćirić je napomenuo da stečaj preduzeća ne znači nužno i kraj, već je mogućnost njihovog novog privrednog života kroz reorganizaciju i reprogramiranje dugova.

On je podsetio da se novi Zakon o stečaju primenjuje od januara, a njegovi ciljevi su lakše pokretanje stečaja, kraći i jeftiniji stečajni postupak, ubrzanje i pojednostavljenje stečaja, veći stepen namirenja poverilaca.

Andrić je rekao da je teško proceniti koliko će firmi do kraja godine ispuniti uslov da automatski ode u stečaj, ali se zna da ima 20.000 računa koji su 30 i više dana u blokadi.