Ona je izjavila da su nasilje, destrukcija i sadizam postali deo psihopatologije svakodnevnog zivota i da pored lako dostupnog oružja, medijsko izveštavanje o tragedijama može biti podsticaj za nasilno rešavanje problema.

"Kad se tabu ubistva, koji je univerzalna civilizacijska zabrana, prekrši, onda se postavlja pitanje zašto je ono što je dopušteno drugima, meni zabranjeno. I dostupnost oružja je veliki problem. Mnoge svađe ili tuče bi se zavrsile razbijenim nosevima da nije bilo oružja pri ruci", dodala je Leposava Kron.

Po njenoj oceni, nesreća je u tome što ekstremno medijsko interesovanje i analiziranje tragedije Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode najverovatnije delovalo kao emocionalni okidač i na neke druge osobe s komplikovanim emocionalnim problemima.

"Čini se kao da se to mehanizmima socijalno-emocionalne infekcije proširilo na ljude sklone destruktivnom rešavanju problema i dalo im, verovatno u mometima akumulirane tenzije, odlučujuć podsticaj", kaže ona.

"Problem je kada u medijima dođe i do nekorektnih interpretacija i laičkih objašnjenja kao što je analogija s Romeom i Julijom, Šekspirovom tragedijom u kojoj nema ubistva, već dva samoubistva", rekla je Leposava Kron.

Nasilje u partnerskim odnosima, po njenim rečima, nije retka pojava i ti odnosi su često, osim ljubavlju, ispunjeni i patološkom ljubomorom, pretnjama, ucenama, izolacijom, surovostima. "Pitanje je šta se desi ljudskom razumu kad ga apsolutno nadvlada bes, panika i strah i kad razuman čovek postaje iracionalan", navela je Leposava Kron.