"To bi uticalo i na domaću privredu i njen oporavak. S druge strane, moglo bi da bude usporeno primanje članica u EU jer se sada vidi da su mnoga forsiranja i prerani prijemi bili loše rešenje. Evropa nema jedinstven budžet, niti jednostavne mehanizme da pomogne Grčkoj", kazao je Vučković za beogradski mesečnik Ekonometar.

On je dodao da Srbija iz slučaja Grčke može da izvuče lekciju da za prave reforme nema zamene.

"Ne može se trošiti večito iznad mogućnosti, a da se to ne plati. Evropska unija i evro ne rešavaju probleme, oni otvaraju vrata i pružaju šanse, ali nisu 'bogati rođak' i pokriće za neodgovornost", rekao je Vučković.

On je ocenio da u domaćoj privredi vlada opšta nedsicplina, toliko velika da se se slobodno može reći da se ne zna ko pije, a ko plaća. "Stvorio se krug neplaćanja i nelikvidnosti u kom se sve toleriše. Neka javna preduzeća imaju velika potraživanja, ali tolerišu dugove privrede, a i građana, da bi se očuvao socijalni mir", kazao je Vučković, profesor Fakulteta za međunarodnu ekonomiju na Univerzitetu Megatrend u Beogradu.

S druge strane, prema njegovim rečima, pojedina javna preduzeća posluju kao da imaju pravo da i sama ne plaćaju obaveze, pa na kraju stradaju i dobre firme, zbog čega se ne treba čuditi što beže u sivu ekonomiju.

Vučković je ocenio da država treba da podstiče dvadesetak hiljada malih i srednjih preduzeća.

"To znači da ne bi smelo da se podlegne pritisku velikih privatnih preduzeća kada traže veću 'predvidivost' deviznog kursa i subvencionisane kredite. Mnoga od njih imaju vrednu imovinu, pa neka je prodaju ako nemaju para", rekao je Vučković.