MAT: Manja upotreba evra u Srbiji moguća, ali ne brzo
09. mart 2010. | 15:10
Izvor: Beta
Finansijska evroizacija u Srbiji je vrlo duboka i rastuća, kalkulacije svih privrednika vezane su za evro, a smanjen dotok kapitala i relativno brz pad vrednostii dinara podstiču taj proces, ocenili danas stručnjaci beogradskog Ekonomskog instituta.
"Deevroizacija u Srbiji je moguća, ali ne na brz i lak način jer ne postoji čarobni štapić koji će dovesti do toga da dinar bude dominantna valuta", rekao je saradnik Instituta Vladimir Vučković, ukazavši i da zemlje koje su na silu pokušale da sprovedu taj proces nisu u tome uspele.
Na predstavljanju novog broja biltena Makreoekonomske analize i trendovi i Konjukturnog barometra Ekonomskog instituta on je kazao da bi zabrana pozajmljivanja u inostranstvu ili zabrana odobravanja kredita s valutnom klauzulom mogle da dovedu do pada broja kredita i rasta kamata.
Vučković je rekao da je kombinacijom različitih mera ekonomske politike u dužem roku moguće stvoriti uslove za postepenu, tržišnu deevroizaciju.
Prema njegovim rečima, potrebni su trajna makroekonomska stabilnost, očuvanje autonomije centralne banke i ciljana inflacija koja u središte postavlja inflaciju i domaću valutu, a izmešta devizni kurs i inostranu valutu.
Narodna banka Srbije bi trebalo da traži različit tretman obaveznih rezervi na dinarske i devizne depozite, a u korist dinarskih depozita, kazao je on dodavši da bi osiguranje depozita moglo da bude postavljeno diferencirano, tako da drzzava garantuje veći iznos dinara nego deviza.
Kako je naveo, plasmani banaka s deviznom denominacijom trebalo bi da budu tretirani kao rizičniji, a država bi trebalo da emituje indeksirane dugoročne hartije od vrednosti denominovane u dinarima.
Stamenković: Uvođenje evra nije rešenje
Ekonomista Stojan Stamenković, urednik biltena MAT, ocenio je da su predlozi da se u Srbiji zameni dinar i uvede evro kako bi se uredio valutni sistem bez ikakvog osnova i pokazuju nerazumevanje funkcionisanja valutnog sistema.
Time se ne bi promenilo ništa jer problem srpske ekonomije nije kurs, već su to neefikasna privreda, neizgrađen spoljnotrgovinski sektor i zaostajanje produktivnosti, kazao je on.
Stamenković je kazao da nije dobar ni predlog da se uvede fiksni kurs jer bi sve ekonomske kategorije morale da se prilagode toj fiksiranoj ceni, a posebno bi se povećala tražnja za devizama motivisana očekivanjem pada kursa dinara zbog erozije deviznih rezervi usled neravnotezze na deviznom tržištu.
"Fiksni kurs uz inflaciju doveo bi do pada dinara, a to bi značilo povećanje nekonkurentnosti srpske privrede", rekao je on.
Stamenković je kazao da obezbeđenje predvidivog kursa nije zadatak centralne banke jer privrednici moraju da procene i ukalkulišu kurs u svoje poslovne odluke.
Komentari (0)
Unesite tekst komentara: