Sedam godina od ubistva Zorana Đinđića (VIDEO)
12. mart 2010. | 07:27 20:53
Izvor: Emg.rs, Beta
Članovi porodice i državni zvaničnici položili su u Beogradu cveće i vence na grob ubijenog premijera Srbije Zoran Đinđića. Predstavljeno je novo izdanje Đinđićeve knjige “Jugoslavija kao nedovršena država” i digitalna kolekcija njegovih knjiga i naučnih članaka.
Cveće na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana položili su Đinđićeva udovica Ružica, predsednik Srbije i DS-a Boris Tadić, premijer Mirko Cvetković, članovi vlada Mirka Cvetkovića i Zorana Đinđića, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i gradski funkcioneri i članovi DS-a i mnogi građani.
Premijer Mirko Cvetković i članovi Vlade položili su cveće na spomen-ploču u dvorištu Vlade, na mestu na kom je ubijen prvi demokratski premijer Srbije 12. marta 2003.
Na istom mestu cveće je položio i predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, sa ostalim funkcionerima te stranke. „Godinama smo se borili protiv politike koja je ubila Zorana Đinđića jer je ona bila jedini način da se zaustavi Srbija. Danas je ta politika prošlost, ali u politici koju je simbolizovao Zoran ima tako malo života. Mi ga moramo vratiti radom“, rekao je Jovanović obraćajući se novinarima ispred Vlade.
Na mestu gde je pre sedam godina ubijen premijer cveće je položilo i nekoliko stotina građana.
Novo izdanje Đinđićeve monografije
U Narodnoj biblioteci Srbije predstavljeno je danas novo izdanje knjige Zorana Đinđića “Jugoslavija kao nedovršena država” i digitalna kolekcija njegovih knjiga i naučnih članaka.
Na promociji knjige, predsednik Vlade Mirko Cvetković rekao je da Đinđićevi ciljevi nisu ni danas promenjeni i dodao da je tadašnji srpski premijer "idejni koridor Srbije prema Evropi, koncept koji nas hrabri da istrajemo na rešavanju problema bez nasilja i ubrzavanju ekonomskog razvoja".
Đinđić je, prema rečima Cvetkovića, gradio državu koja se temelji na snazi sistema, a ne na autoritetu pojedinca.
"Za razliku od drugih, on je prepoznao istorijsku šansu i vekovni ideal da Srbija postane politički stabilna država, sa efikasnim institucijama, dobrom infrastrukturom, modernim školstvom i brzim razvojem privrede", dodao je Cvetković.
Srbija bi bila pred vratima EU da Đinđić nije ubijen
Učesnici skupa povodom sedme godišnjice ubistva premijera Zorana Đinđića složili su se u oceni da bi Srbija danas bila na pragu ulaska u Evropsku uniju da 12. marta 2003. godine nije ubijen prvi demokratski premijer.
Na skupu u Domu sindikata pod nazivom "Naš posao, naša vizija", izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin rekao je da je Đinđić bio i ostao simbol evropske Srbije koja "hrli napred" i da duboko veruje u evropsku budućnost Srbije.
On je izjavio da je Đinđić ostavio neizbrisiv trag i političko nasleđe koje ne pripada samo Srbiji, već i regionu i Evropi.
Dodao je da sa Đinđićem 2010. godine Srbija ne bi raspravljala o tome da li treba da se usvoji Rezolucija u Srebrenici i okonča saradnja sa Hagom, već bi bilo reči isključivo o nužnosti priključenja Evropskoj uniji, bez alternative.
Kacin je dodao da je Đinđić bio motor promena i da mu je žao zbog toga što Srbija nije odlučnije krenula njegovim putem, ali da je EU svesna svoje odgovornosti za region Balkana, zbog čega taj region ima jasnu evropsku budućnost.
Predsednica hrvatskog Nacionalnog odbora za praćenje pregovora o pristupanju Hrvatske EU Vesna Pusić ocenila je da je Đinđić imao snage i znanja da negativnu energiju ljudi iz regiona usmeri na pravi put i da je dokazao da svi političari nisu isti.
Prema njenoj oceni, Đinđić je bio "majstor" da, koristeći demokratske metode, manjinske ideje postepeno pretvori u većinske.
Lider Liberalno-demokratske partije (LDP) Čedomir Jovanović je ocenio da je Đinđić bio simbol uverenja da svaki čovek uvek može da radi bolje i da je zato dužnost LDP-a da ideju i viziju koju sledi proširi među ljude, kako bi se sprečila da Srbija ponovo propusti svoju šansu.
Govoreći o godišnjici ubistva premijera, Jovanović je rekao da je 12. mart dan kada Srbija iznova pokušava da pronađe smisao u prošlosti, ali da LDP svaki put na taj dan treba da pruži jasan odgovor o nužnosti evropske budućnosti svima koji u Srbiji trenutno tavore.
Prema njegovoj oceni, politika koja je ubila Đinđića pre sedam godina sada pripada prošlosti, uprkos pokušajima da se regeneriše.
Nekoliko hiljada građana u Šetnji za Zorana
U "Šetnji za Zorana" koju je organizovala Liberalno-demokratska partija danas povodom obeležavanja sedam godina od ubistva premijera Zorana Đinđića učestvovalo je nekoliko hiljada građana, članova i prijatelja LDP, saopštila je ta stranka.
"I ovom 'Šetnjom za Zorana', kao i svakog 12. marta, poslali smo poruku spremnosti i sposobnosti da ostanemo ledolomci, da bez kompromisa oko suštine pokrenemo društvo, podignemo njegove performanse, reformske i demokratske potencijale koji su sada na margini srpske politike", navedeno je u saopštenju.
Kolona koju su predvodili lider LDP Čedomir Jovanović i poslanik i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin krenula od sedišta stranke i preko dvorišta Vlade Srbije do Aleje zaslužnih grđana na Novom groblju gde je Đinđić sahranjen.
Prvi demokratski izabran premijer Srbije
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije. Vlada na čijem je čelu bio izabrana je 25. januara 2001. Za vreme njegovog mandata pokrenuti su demokratizacija društva i korenite ekonomske i socijalne reforme u Srbiji.
Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva predsednik.
Bio je prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945, kada je izabran u februaru 1997. ispred koalicije Zajedno. Na toj dužnosti je bio sedam meseci, kada je smenjen na zahtev koalicionog partnera,
Srpskog pokreta obnove.
Đinđić je bio jedan od veterana opozicije i jedan od najistaknutijih lidera Demokratske opozicije Srbije, koja je porazila režim Slobodana Miloševića na saveznim i republičkim izborima 2000.
Nekoliko sati posle ubistva Đinđića proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije.
Đinđić je sahranjen 15. marta u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci na ulicama Beograda bilo je više stotina hiljada građana.
U policijskoj akciji Sablja uhapšen je atentator na premijera, bivši pomoćnik komandanta Jedinice za specijalne operacije Zvezdan Jovanović, njegovi pomagači i nekoliko pripadnika JSO-a i većina pripadnika zemunskog i drugih kriminalnih grupa u zemlji i rasvetljena neka nerazjašnjena ubistva iz proteklih godina.
Optužnica protiv 44 osobe koje se terete za učešće u ubistvu premijera Đinđića podignuta je 21. avgusta 2003, a prvi na listi okrivljenih, Milorad Ulemek, predao se vlastima 2. maja 2004, nedugo posle izbora Vojislava Koštunice za premijera, posle 14 meseci skrivanja.
Suđenje optuženima za ubistvo Đinđića počelo je 22. decembra 2003. u Okružnom sudu u Beogradu. Oni su 23. maja 2007. oglašeni krivim i prvostepenom presudom osuđeni na ukupno 378 godina zatvora. Ulemek je osuđen na 40 godina zatvora za organizovanje ubistva premijera, a na istu kaznu zatvora osuđen je i neposredni izvršilac ubistva Jovanović. Presude toj dvojici potvrdio je i Vrhovni sud 29. decembra 2008, kao i presude ostalim pripadnicima Zemunskog klana i JSO-a.
Toma Vukić pobednik takmičenja u besedništvu
Diplomirani biolog iz Šapca Toma Vukić (26) pobednik je ovogodišnjeg takmičenja "Besede u Zoranovu čast", koje održano danas u Beogradu povodom sedme godišnjice od ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Drugu nagradu osvojio je student Fakulteta političkih nauka u Beogradu Filip Leskaroski (21) iz Pančeva, a treće studentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Arsić (21) iz Beograda.
Pored njih u finalnom takmičenju u besedništvu u znak sećanja na premijera Đinđića učestvovalo je još petoro studenata, a oni su govorili na temu "Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi".
Nakon proglašenja pobednika u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadić je rekao da mu je "namera da dovrši ono što je Zoran započeo".
"Od vas tražim da pomognete kako bismo ispunili ono što je Zoran započeo", rekao je Tadić i dodao da veruje da u Srbiji "postoji spremnost i nada" za promene.
U žiriju za izbor pobednika 5. takmičenja u besedništvu "Besede u Zoranovu čast", koje organizuju DS i Fondacija Dr. Zoran Đinđić, bili su Boris Tadić, supruga ubijenog premijera Ružica Đinđić i predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović.
Članovi žirija su bili i glumci Dara Džokić, Mirjana Karanović, Branko Cvejić i reditelj Dejan Mijač. Finalnom takmičenju besede u Zoranovu čast prisustvovali su i premijer Srbije Mirko Cvetković i ministar odbrane Srbije i potpredsednik DS Dragan Šutanovac.
Komentari (1)
Unesite tekst komentara:
12. mart 2010. 09:53:32
| Boza Bogdanovic
2
Citiram nekoliko poslednjih pasusa iz clanka "Koreni srpske propasti", kojim sam pre dve godine konkurisao za Nagradu EU Lorenzo Natali, na njihov poziv.
"Milosevic, Mira Markovic i bivsa Sluzba drzavne bezbednosti su tacno znali koja ce im cetvorica lidera srpske opozicije najvise smetati. To su Vuk Draskovic (tzv. “Kralj ulica”), Seselj, Micunovic i Djindjic. Kostunica nije igrao vaznu ulogu sve do septembra 2000. godine. Njihove neprekidne svadje su produzile vlast Milosevicu za najmanje nekoliko godina. Da su se udruzili na izborima 1992. ili 1993. godine (u vreme hiper-inflacije), SPS i JUL bi pali, “kao kruske”. Svo vreme su ubaceni clanovi iz Sluzbe drzavne bezbednosti svadjali svakoga sa svakim od njih. Cinjenica je da je izvrsen atentat na Djindjica a dva puta pokusan atentat na Vuka Draskovica. Micunovicu, Kostunici i Borisu Tadicu nista ne fali, pa i to verovatno nesto znaci.
Pok. Djindjica sam sreo 30-tak puta na sastancima GO DS (1992-94) i na mitinzima u Beogradu i Boru. Pozdravili smo se i popricali 10-tak puta, od toga, pet puta od preuzimanja vlasti. Ja sam jedan od retkih ljudi ovog dela Srbije cije ime je znao i uvek mi se obracao po imenu (“Reci, Bozo”). Malo je falilo da Djindjic postane jedan od najpopularnijih ljudi srpske nacionalnosti svih vremena, a ipak nije postao, niti je to zasluzio, nazalost i na stetu celog srpskog naroda. Veoma inteligentan, harizmatican, 100% proevropski i proamericki orijentisan. Ovo poslednje je pravi razlog za ubistvo Djindjica, a ne osveta Mire Markovic i njenih prijatelja i poslusnika.
Na Izborima 1993. godine Djindjic mi je garantovao mesto poslanika, ako mu dam podrsku prilikom rascepa DS. Ja sam odbio, prisao Micunovicu i mnogo puta se pokajao zbog toga. Devetog i desetog januara 1994. godine odrzali smo Glavni Odbor DS u maloj sali Doma sindikata. Prethodne veceri smo se dogovorili na sastanku da bas ja, u ime DS iz Bora, predlozim glasanje o poverenju prof. Micunovicu, kada mi on da rec. Na tom sastanku prisustvovali smo: Micunovic, Domazet, Simonovic, pok. Tosic, Prica, Vuckovic, Mijatovic, Lilic, akademik Tadic i ja. Iduceg jutra nije doslo do glasanja, jer je Micunovic shvatio da je u manjini. Uzgred, u tom momentu licni sekretar preds. stranke bio je Boris Tadic, koji je pomagao Micunovicu u vodjenju sednice, koja je potrajala skoro 20 sati. Licni sekretar, covek od maksimalnog poverenja prof. Micunovica, prisao je Djindjicu?! Takodje i Vuksanovic (buduci ministar), rodjeni sestric prof. Micunovica?! Jasno je da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti.
Najvise zameram pok. Djindjicu to sto se okruzio ljudima veoma sumnjivog morala, i u stranci i u Vladi, a pogotovo kada nije morao. Takvi podmitljivi ljudi lako podlezu uticaju Sluzbe drzavne bezbednosti, pa su garantovano mnogi od njih kasnije postali njihovi spijuni i saradnici, a neki su vec bili, jos pre prvog susreta sa njime. To su Kolesar (sekretar preds. Vlade), Janjusevic, Beba Popovic, pom. min. Nenad Milic (udbas, sekretar Vlade pre Kolesara), sponzori DS (Kostic, Cepter, Miskovic, Beko, Radulovic, Djukic, Djilas), Ceda Jovanovic, Zoran Zivkovic, Goran Vesic, min. Raseta, min. Mihajlov, Srdjan Popovic, Igor Tadic, Grbin, dr Kolundzija, min. Novakovic (bivsi sluzbenik mafijasa Mark Rich-a), min. Vlahovic (koji je javno nudio RTB za 1 dolar?!) i ostali savetnici i eksperti za “trla baba lan”. Zasto je covek ogromne inteligencije i pronicljivosti dopustio da ga okruze takvim ljudima?! Iz gluposti, sigurno nije. Ocigledno je da ga je Sluzba drzavne bezbednosti iz nekih razloga drzala u rukama, i da je on to znao, a mi ostali ne.
DOS je oprostio Milosevicu milijarde dolara na Kipru?! Janjusevic i Kolesar su (sa ministrima) organizovali prodaju Cementare u Popovcu i ogromnog SARTRID-a americkoj firmi U.S. Steel za svega 23 miliona dolara, a Vlada je preuzela 1,7 milijardi dolara njegovih dugova?! Pukla je nevidjena bruka u medijima i to je iskorisceno da se da “zeleno svetlo” sa zapada da se Djindjic ubije. Zna se da su pucali obicni roboti (“koji rade na dugme, kada ih ukljucis”), zna se da su “crvene beretke” organizovale, a Mira Markovic naredila atentat. Jedino se ne znaju imena najvaznijih svetskih i DOS-ovih lidera, koji su se unapred slozili. Vec godinama potenciram vaznost i uticaj dogadjanja u borskom RTB-u na celu Srbiju. Kada razotkrujemo tajnu o nuklearnom otpadu, Sainovicu, mafijasu Mark Rich-u, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, doci cemo do imena ljudi iz DOS-a, koji su odobrili da se Djindjic ubije.
List “Danas” je bas Petog oktobra objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana sam bio ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego Micunovic, Boris Tadic i Batic. I ostali u Srbiji i svetu sada vide da je Protektorat jedino resenje. Sto pre!
Boza Bogdanovic, Bor" (zavrseno citiranje)
P.S. Prosao sam 30-ak puta Ruzveltovom ulicom, ali nikada nisam svratio na Djindjicev grob. Unapred znam da bih pola sata plakao, a ujedno se i svadjao u mislima sa njime, a to se tesko izdrzava u ovim godinama. Neka mu je laka zemlja i vecna slava.